Био члан најбоље генерације екс-ЈУ фудбала: Милан покренуо косидбу на Руднику, данас се бави органском малином и снима утакмице 


Vučić se danas obraća javnosti              U Srbiji danas još toplije, do 28 stepeni              Prvo su podgrevali proteste, a danas pitaju što kasni otvaranje - evo šta im je Todorović odgovorio              Gold gondola u izmenjenom režimu rada od 2. aprila              Gradovima i opštinama sredstva za inovativna rešenja u saobraćaju, akcenat na bezbednost dece              Besplatni mamografski pregledi u Ivanjici: Zakazivanja od 1.aprila              Požeški odbornici usvojili planove i programe za ovu godinu opštinskih preduzeća              Todorović: Velika imena iz sveta hirurgije u našem gradu              Dr Hektor Vilka Melendes iz UK do detalja opisao transplantaciju jetre i tankog creva od živog donora              Čačak ugostio više od 400 najeminentnijih srpskih hirurga              U Čačku prikazan „hamburški zahvat”, čuveni dr Dejan Bogoevski predstavio srpskim kolegama nove hirurške metode u lečenju hroničnog pankreatitisa             

 
Био члан најбоље генерације екс-ЈУ фудбала: Милан покренуо косидбу на Руднику, данас се бави органском малином и снима утакмице
Trenutno na sajtu: 564       |       Podeli:
17.06.2022 | 0 коментар(а)



Горњи Милановац – Рудничанин пореклом, Милан Милетић, бивши фудбалер, некадашњи

је омладински репрезентативац велике Југославије у фудбалу – генерација Роберта Просинечког, Звонимира Бобана, Предрага Мијатовића, Љубинка Друловића и осталих асова која је 1987. у Чилеу постала светски првак!

Милана је спорт одвео на разне, од Србије удаљене меридијане, да би га, на крају, вратио Руднику и својој кући, а он је касније завршио фотографију и посветио се професионалном снимању фудбалских утакмица.

Осим осврта на спортску каријеру, Милетић се у разговору за Глас западне Србије дотакао и осталих аспеката свог живота, првенствено оног који се тиче органске пољопривреде на Руднику, чега је покретач, затим развоја сеоског туризма, а стигао је и да подели пар корисних савета и да упути поруку младим генерацијама – шта је то чега би морали неизоставно да се држе како би њихов живот имао пуни смисао.

Он је, по сопственом признању, имао ту срећу да ради ствари које воли и да ни по коју цену не ради оно што га не занима.

„Никад робом", наводи Милетић, иначе пионир у много чему на Руднику: зачетник идеје и један од тројице администратора сајта "Рудничанин онлајн – РудничанИнн", који је посвећен свему што се тиче и у вези је са Рудником, а што ће бити на корист заједници и неким будућим истраживачима планине... један од покретача сеоског туризма и апартмана за рентирање на планини, еколошки најприхватљивије органске малине у засеоку Звезда са околним објектима од старог камена, затим косидбе на Руднику, такође у засеоку Звезда.

Када је посреди та косидба, реч је о акцији која је трајала три године, а у другој је окупила чак 2000 људи са разних страна!

„Штета што та традиција није настављена. Косидба се звала по Винки Радовановић, мештанки која је у једном тренутку била трећа на чувеној косидби на Рајцу. Имали смо идеју да финална косидба за жене такмичаре буде управо на Руднику као једина тог типа за жене. Треће године су се такмичиле три жене, заиста без везе да је трајало само три године", напомиње Милан.

Његов развојни пут почео је, како каже, на теренима испред куће где је живео на београдској Карабурми, где су клинци "пикали фудбал" од јутра до сутра.

Фото: Фејсбук, Историја југoсловенског фудбала

„На том терену од ујутру до увече проводили смо време, и ако не бисмо играли ми, пратили смо старије и гледали. Ту је био безмало најјачи мали фудбал у граду.

Pазвијали смо моторичке способности играјући се и дружећи се, а данас ако се тренира, ради се само на том тренингу, деца се много мање играју и то је изгубило своју драж у односу на нека ранија времена. Друго, тад је било бесплатно, данас мораш да платиш скупе балоне, а некада и немаш где да играш", сматра он.

Као члан најбоље и најталентованије генерације екс-ЈУ фудбала, имао је пех са повредом па није отишао за Чиле када је бивша држава постала светски првак у свом узрасту.

Одлази у војску и бива граничар на црногорско-албанској граници, "на најгорој караули у ЈУ, Мокрој", а потом и у далеку Аустралију где наставља са каријером.

„Када сам као мали листао школски атлас увек ми је био најинтересантнији део планете где је Фиџи (зона Пацифика). У Аустралији сам играо за клуб који је ишао на припреме управо на Фиџи и играо против репрезентације Фиџија па сам вероватно једини који имам дрес њихове репрезентације. Ето, тако ми се испунила жеља да га видим", прича Милетић те додаје да се након "океанске епизоде" враћа у Србију, у свој Рудник где наступа за Млади рудар где и завршава каријеру.

„Играње за Млади рудар ми је један од дражих периода у фудбалу. Ту завршавам каријеру у својој 29. години. Јесте можда рано, али ја сам фудбал играо из задовољства", наводи.

Милетић наредних седам година не игра да би му се у 36. организовала опроштајна фудбалска утакмица између београдске Црвене звезде и његовог Младог рудара.
„Огранизује се та опроштајна утакмица где су ветерани Звезде против нас ветерана са Рудника. И побеђујемо ми! Међутим, у једном сулудом спринту пуца ми задња ложа и то је био мој дефинитивни крај од фудбала", каже саговорник ГЗС, некадашњи задњи одбрамбени играч, либеро тима.

Фото: Фејсбук, Историја југословенског фудбала

Вреди нагласити да је као репрезентативац Београда и Србије у ондашњој великој држави део тима који никад није изгубио утакмицу!
Сећа се једне анегдоте из тог периода.

„У једном финалу против Хрвата, на такмичењу тадашњих Република и Покрајина бивше Југославије, утакмица је била егал па су се изводили једанаестерци. У том тренутку остало је да нека четворица међу нама пуцају и ако дамо голове добијамо меч. Ипак, стојимо на терену и мени не пада на памет да се одважим и шутирам. Слеђа ми прилази тренер и тако ме, онако силовито, из све снаге ’звизне’ у главу, и каже ’ти пуцаш’ да више нисам размишљао о пеналу... после више нисам размишљао о шуту са пенала већ о силини ударца који сам добио (смех). Дао сам гол и освојили смо то такмичење", описао је Милетић.

После бомбардовања започиње рад у струци, снимање утакмица по читавом свету, а када то престаје да му буде интересантно, снима на територији главног града.
Као поруку за све младе нараштаје и будуће генерација, Милан истиче:
„Људи, породица је основ свега, иако се чини да се све чини да се она унизи и обезвреди, чувајмо је и чинимо све да се сачува тај породични дух. Без тога смо једно велико ништа!"

Податак који употпуњује причу о Милану Милетићу јесте и тај да је син надалеко познатог рудничког занатлије, обућара Ивана који је својевремено израђивао обућу за Јованку Броз и глумца Љубишу Самарџића.

ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


fudbal rudnik kosidba

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.855.130 посета
Тренутно на сајту: 565 посетилац(a)