на истоименој,
највећој шумадијској планини. Пре једне
деценије свега неколико дана делило је
ову фирму од стечаја, али је приватизација
од стране компаније “Контанго” донела
спас и нови живот погонима. Од тада су
повећани број запослених, маса за плате
и обим производње.
У окнима
Рудника копају се руде бакра, олова и
цинка, са примесама сребра, које се потом
прерађују како би се добили концентрати
ових метала. Надзорник у флотацији,
Александар Николић, вели да се у том
погону месечно преради чак 22 000 тона
руде. Како би се избегли ризици по
запослене и животну средину, уведени
су високи ИСО стандарди, веома ретки у
рударству, и то 9001 за менаџмент, 14001 за
екологију и 18001 за заштиту на раду. Сваке
године улажу се велика средства и
посвећује посебна пажња унапређењу
стања у области заштите и очувања животне
средине.
Тако се
након млевења руде и издвајања метала
у погону флотације, остатак одлаже у
јаловиште, које покрива језеро дужине
1000, а ширине 300 метара, површине 30 хектара.
Брана у селу Мајдан, крај Ибарске
магистрале, задржава јаловину, а добро
осмишљен систем омогућава пречишћавање,
чиме су избегнуте еколошке штете.
Млевење руде у флотацији, фото - ГЗС
“Вода дуго
стоји овде, има довољно времена да се
хемијске супстанце једине и праве тешко
растворна једињења која се таложе у
јаловишту. Потом пречишћена у складу
са законским прописима одлази у Руднички
поток, док чврсте материје остају у
јаловишту, чиме се не нарушава еколошка
равнотежа”, прича за ГЗС технички
руководилац погона флотације, Саша
Јанић.
Он наводи
да је брана у јаловишту у потпуности
сигурна и да се њена стабилност контролише
више пута годишње од стране надлежних
државних установа. Занимљиво је да је
Јанић, иако му је рударство струка,
годинама радио као професор математике.
У Руднику је већ шест година, и поручује
да му је ту много боље него у просвети.
Саша Јанић, технички руководилац флотације, фото - ГЗС
Генерални
директор Рудника, Ацо Илић, истиче да
је брана јаловишта једна од три
најбезбедније у Србији и да је, осим за
предузеће, од великог значаја и за читаву
општину Горњи Милановац, нарочито у
случају непогода.
“Рађена
је по свим стандардима и правилницима,
пројектована је за хиљадугодишње воде
и може да издржи земљотрес јачине 10
степени Рихтерове скале. Током
прошлогодишњих поплава без проблема
је издржала велики прилив и спасила
низводна места, јер је примила целокупан
слив са планине Рудник, успорила поплавни
талас и одложила га за пет дана. Горњи
Милановац захваљујући томе ни у једном
тренутку није није био угрожен”,
објашњава он.
Ацо Илић, генерални директор Рудника, фото - ГЗС
Ниво бране
стално расте, преостало је да се током
ове године дода слој од два и по метра,
чиме ће бити достигнут највећи пројектовани
ниво. Тиме ће у јаловишту бити простора
за одлагање у наредних осам година, што,
према Илићевим речима није довољно.
“Због тога
смо приступили пројектовању према којем
ће се јаловина померати ка унутрашњости,
што ће омогућити да се брана користи
још 15 година. Уколико и после тога у
руднику буде експлоатације, јаловину
ћемо помешану са цементом враћати у
старе јаме и ходнике, како се то ради у
већини европских земаља, где нема
могућности одлагања напољу. Тиме ће се
уједно испоштовати највиши еколошки и
безбедносни стандарди”, казао је
директор.
Илић је
најавио да ће након достизања највише
коте уследити озелењавање бране, што
до сада није било могуће због свакодневног
насипања. Поред тога, подножје ће бити
озидано фасадним каменом, па ће брана
представљати леп зелени бедем.
Лабораторија Рудника, фото - ГЗС
Рудник
и флотација Рудник располажу и
најсавременијом лабораторијом, која
је посебно важна, јер се у ланцу производње налази на почетку и крају.
Наиме, у њој се редовно прате све
активности, контролише квалитет ископаних
метала и ниво безбедности. Саветник за
екологију, Љиљана Обреновић, наглашава
да су испоштоване све законом приписане
мере, али и више од тога, па радници и
околина нису ни на који начин угрожени. Додаје да је након приватизације уложено много новца у осавремењавање лабораторије, која је опремљена најновијим инструментима и апаратима.
Глас западне
Србије
