у кући која би могла сваког часа да се сруши, без икаквих средстава за живот.

Тешки услови живота покренули су мештане ове МЗ да се организују и покрену акцију како би се Гори помогло да изађе из зиме.

“Светлана Дивац нас је на састанку Савета Месне заједнице обавестила о ситуацији и ми смо одмах покренули акцију како би овој жени помогли на било који начин”, каже председник МЗ Бранислав Томашевић и додаје да је убрзо набављена половна камп приколица како би зиму провела на сувом.

Томашевић каже да су тражили помоћ од локалне самоуправе да им помогне да се до градилишта бар подаспе пут како би могли да дотерају грађевински материјал, али је и та помоћ изостала.

“Сами смо се организовали и неким булдожером колико – толико омогућили пролаз камионима”, прича председник МЗ Ивање.

Томашевић међутим истиче да су наишли на одличан одговор привредника који су се листом одазвали и помогли да се крене са градњом нове куће. Томашевић каже да се акцији први прикључио Сенад Јоновић власник фирме “Јоновић градња” који је преузео на себе изградњу нове куће.

“Уз помоћ бројних привредника набавили смо столарију, ригипс, ламинат, моји радници су се одрекли две дневнице и радили на објекту”, истиче Јоновић.

Он је нагласио да огромну захвалност и поштовање дугују Сенаду и Џенану Лончаревићу који су се први одазвали и својом донацијом покренули све остале привреднике који су се масовно укључили у акцију како би кућу што пре ставили у функцију.

Ипак, Јоновић је разочаран чињеницом да се само пет физичких лица одлучило да помогне и узме учешћа у овој хуманој мисији.

“Ми ћемо Гору уселити то није проблем, кућа је озидана и окровљена, али она нема шпорет, нема кревет, спава у подруму те старе куће на клупи, а покрива се најлоном кад пада киша јер плафон прокишњава”, истиче Јоновић.

Кућа је озидана, али у њој свега фали, фото: Глас западне Србије

Према његовим речима очекивања су му била велика, јер се надао да ће ова акција бити прва у низу за помоћ суграђанима који живе у тешким животним условима.

“Слаб одзв грађана ме је поколебао, па постављам питање шта се то догодило са људима, када их више невоља и несрећа својих ближњих, комшија, суграђана не дотиче”, пита Јоновић.

Гора Љујић захвална је свима који су помогли градњу нове куће и кроз сузе каже да није веровала да ће то доживети. “

“Мислила сам да ћу у оној рупи скончати, што од зиме , што од глади, али опет хвала добрим људима, помогао је ко је хтео и могао”, вели Гора Љујић.

Глас западне Србије