на вису званом Ливадице, травнати терен за мали фудбал, асвалтни за баскет, летњиковац са роштиљем и клупицу за заљубљене, са погледом на Овчар и Каблар. Недалеко је велики крст, које су подигли такође житељи овог пространог села а на излетишту, разуме се, по српском обичају расте храст који ће, нека буде среће, дочекати велику старост и времена.
Горевничани су јуче ту угостили свог земљака, чачанског градоначелника Милуна Тодоровића, и његовог помоћника Милана Бојовића, па се заподенула прича и минулим и будућим данима.
Милан Бојовић, Радован Танасијевић и Милун Тодоровић на Ливадицама, Фото: М. Тодоровић
„Ово је био мој дечачки сан, као босоног сам замишљао да имамо сређено игралиште и неки мали кров поред, да нам детињство не прође без лепих успомена.
Хвала нашим пријатељима који воде Чачак што су финансирали асвалтирање кошаркашког терена и мислим да сам испунио део свог дуга према завићају”, каже за Глас западне Србије Радован Танасијевић (71) из Горње Горевнице, који је три деценије предавао музику у ОШ „Танаско Рајић” у Љубићу.
„Некад се овде одржавао народни вашар о Ђурђевдану, вило се по неколико кола, сећам се. Стари веле да су се овде окупљали хајдуци, кад отпочне мај”, приповеда Танасијевић.
Игралишта на Ливадицама, Фото: Г. Оташевић
Ево шта је после посете селу написао Милан Бојовић:
„На питање новинара да кажем нешто о радовима, шаљиво сам одговорио следеће: `Ово је најзначајнија инвестиција коју смо ове године реализовали.` Нашалио сам се зато што је ово игралиште нешто најлепше што сам за 4 године видео. Зашто? Зато што су мештани сами, предвођени сјајним Радованом Танасијевићем (Тамбурицом), направили за децу која живе на 1км од Јељена прелепо излетиште (фудбалски терен, кошаркашки терен, летњиковац са роштиљем, споменик, резервоар са водом и КЛУПИЦУ ЗА ЗАЉУБЉЕНЕ СА ПОГЛЕДОМ НА ОВЧАР И КАБЛАР).
Наш скромни допринос су наградили Захвалницом, а ја им и јавно на томе захваљујем, срећан што је и Град Чачак у свему овоме узео учешће.
Ови је сјајан пример за све друге МЗ. Хвала и Савету МЗ Горња Горевница, као и мом другу Зорану Благојевићу на учешћу и подршци.”
Иначе, Радован Танасијевић у овом крају одржава родну кућу, пуну драгих завичајних боја и мириса, сређену да му свако позавиди. Пријатељи знају да је била уточиште за Србе несретнике, али овде драге госте. Радован је ту 1991. године примио шесточлану породицу Крнић која је морала да бежи из Вуковара, са Чепинске цесте. И данас се јављају свом пријатељу. За њима, године 1995.,у ово домаћинство дошла је трочлана породица Деветак из Двора на Уни, и остала десет лета. Окућили су се у Прељини и плакали кад су одлазили из Горње Горевнице.
Танасијевић са гостима у свом домаћинству, Фото: Г. Оташевић
Танасијевић је 1983. године (ако ме памћење није издало) основао свој оркестар „Свилен конац” и дан дањи увек се одазове пријатељима спремним за весеље и дружење. Музика је многима осмислила живот, али има још занимљивих музика. Он приповеда да је некад у Алхамбри (Шпанија) чуо изреку афричких досељеника Мавра:
„Човека срећним чине три звука: жубор воде (Радован показује на водоскок у свом дворишту), шапат вољене особе и звекет новца”. Занимљиво.
Танасијевић је јуче у свом домаћинству угостио фудбалске асове борца из најславнијих дана, Душана Радоњића Ћуку, Растка Драгићевић Раца и Предрага Кулашевића Гагила, као и Момчила Јевђовића, негдашњег директора „Графопромета” и свима даривао по боцу врхунске ракије. Додуше, ни долепотписани није прошао без ичега.
ГЗС/ Г. Оташевић
