Синула имена солунаца у Штиткову 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Синула имена солунаца у Штиткову
Trenutno na sajtu: 404       |       Podeli:
26.07.2017 | 0 коментар(а)



Нова Варош - Сачуван аутентичан изглед спомен - натписа у фреско - техници на зиду цркве

Благовештења. Апели да се истражи и заштити богато културно - историјско наслеђе некадашњег седишта кнезова Рашковића.

Сликари конзерватори сачували су аутентичан изглед спомен - натписа у фреско-техници, у малтеру на зиду цркве Благовештења у Штиткову, са именима 107 погинулих у ратовима од 1912. до 1918. године

Белег између припрате и наоса и натпис на улазу у храм недавнонедавно су обновили  др Виолета Цветковска Томановић, професор на београдском Универзитету и Драган Томановић, сликар конзерватор уз ужичког Народног музеја.

Влага је деценијама нагрзала храм и оштетила малтер и текст на дну записа. Ипак, захваљујући фотографијама и сведочанствима из књиге Славице Стефановић „Епопеја у камену“ (Ужице, 2015) реконструисано је неколико имена и податак да је необичан сопоменик освештан на Видовдан 1927. године. Овде су потомци у славу и чест ослободилаца – уписали имена 107 погинулих ратника из пет подјаворских села: Штиткова, Трудова, Тисовице, Божетића и Дебеље. Међу њима је знатан број оних који су оставили кости у албанским гудурама и пробоју Солунског фронта.

Имена ратника синула су у оквиру радова на обнови цркве Благовештења, које су прошле године започели Милешевска епархија и ХО „Стара Рашка“. Уз заштиту од влаге ( пресецањем зидова у темељима и постављањем хидроизолационог материјала), завршени су радови на куполи и настављена замена крова и столарије. Планирано је и да се на иконостасу обаве неопходни конзерваторски радови, подигне звоник и одведу површинске и подземне воде.

У издању ХО „Стара Рашка“ до Госпођиндана ће, како је најављено, светлост дана угледати књига Драгише Милосављевића и Бошка Копуновића „Штитково – наслеђе и заоставштина“. Тиме се исправљају пропусти начињени у брзоплетости издања мононографије „Штитково“ од пре неколико година и аутори износе драгоцене податке о ктиторској делатности кнезова Рашковића, градњи цркве Благовештења средином седме деценије 19. века, па народном градитељству ( о 13 кућа од дрвета и камена у Врелу, Брђан Мали и Рујиштима подизаним од 1872. до 1900. године), као и знаменитим личностима и надгробним споменицима.

Иако је у Штиткову столовао део лозе кнезова Рашковића, која је одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне, зидала светиње и чувала веру – овде нема никаквог трага?!

Поглед из ваздуха - панорама центра Штиткова фото: Љубо Новковић

Штитково је слика и прилика нашег немара и бахатости према баштини?!? Слика кратког памћења и брзог заборава!? На значајној локацији терен није истражен георадором, археолози нису закопали ни будак, није се трагало за дворивима Рашковића, нису заштићени споменици народног градитељства, нити амбијентална целина. Нема ни једне инфо-табле, ни каталога и проспекта, упркос вишегодишњој реци намерника путем Нова Варош – Ивањица, која стиже од Катића, Кушића, Дубнице, Растока...?!?

Апели за заштиту наслеђа

Иако је било неколико наговештаја и покушаја да се заштити богато културно-истопријско наслеђе у некадашњем седишту Рашковића, све је остало на празним причама о етно-селу. Група јавних и културних радника годинама апелује да мештани, којима је Штитково на личној карти и срцу, те локална власт и установе што треба да брину о баштини – предузму кораке да се , уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Краљева , ова амбијентална целина и њено благо прогласе за културно добро. То би им, свакако, отворило пут на туристичке и мапе културног наслеђа...

Крајпуташи чекају конзерваторе

Суочено са недостатком средстава, игнирисањем низа захтева и неједнаким условима на конкурсуима, Удружење потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“ недавно је Одељењу за инвцестиције СО Нова Варош и Завичајном музеју уступило прикупљену документацију за уређење крајпуташа - Мере техничке заштите за конзерваторско рестаураторске радове на споменицима крајпуташима, издате од Завода за заштиту споменика културе у Краљеву 18. априла 2016. године и Предлог мера конзервације и презентације споменика ратницима Првог светског рата - понуда вајара Миладина Ивковића из Сирогојна.

Удружење је затражило формирање општинске Комисије за неговање традиција, као и да се крајем године утврди календар значајних датума из прошлости и приоритет у обележавању и финансирању из народне касе.

 

Новости, Д. Гагричић




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.783.169 посета
Тренутно на сајту: 404 посетилац(a)