Ових дана пет грла је продао , па je започеo куповину телади за нову сезону. Кључ опстанка у овој сточарској производњи, пре свега види у субвенцијама које су младима на селу ветар у леђа.
" Користим субвенције за тов јунади, да није њих, искрено, тешко би опстали. Подстицаји су 15.000 динара по продатом грлу и заиста пуно значе. Када је реч о помоћи града Чачка, добијамо 50 одсто за купљено грло, највише 500.000 динара", каже Милекић за ГЗС.

Немања Милекић, село Липница, Чачак, Фото: ГЗС

Да би се теле довело до бика неопходно је 10 до 12 месеци како би постигло килажу од 550 до 600 килограма. Упркос отежаним условима пољопривредне производње и поскупљењу репороматеријала, млади Милекић у тову јунади види перспективу и профитабилност.

Фото: ГЗС

" Може да се преживи у тову јунади, ако се паметно ради. Цена по килограму је два евра, али са друге стране поскупела је нафта и репроматеријал тако да су трошкови производње хране значајно већи. Морамо да се сналазимо како знамо и умемо, али у једно сам сигуран, нема одустајања", каже Милекић за ГЗС.

Један од већих проблема са којима се суочавају млади пољопривредници у селима западне Србије попут Немање јесу уситњени поседи .

" Немамо ми пуно земље, то што имамо је уситњено и раштркано,а државне земље у окружењу нема да би могао је искористиш. Кључ опстанка су велике површине попут оних у Војводини, ми то овде немамо, али имамо плодну моравску земљу идеалну за повртаре. Ми који се бавимо товом јунади, узимамо парцеле под закуп како би произвели довољно сточне хране и ову производњу учинили профитабилном ", каже Немања.

На питање шта селу у коме живи највише недостаје , Немања каже:
"Недостају млади људи који желе да живе на селу. Приморани су да их напусте и запослили су се у граду. Да би се вратили на огњишта, неопходно је да имају шансу да се баве пољопривредом. Мени та шанса не треба, ја сам сам изабрао да на селу останем и кренуо у ову причу, али они који живе у граду морају имати ветар у леђа. Младим брачним паровима са децом и без деце дати напуштене куће и парче земље, омогућити им да искористе субвенције или олакшице приликом дизања кредита, да започну производњу. Тада ће се села подмладити, сеоске школе поново ће радити,а задруге ће саме ницати јер ће тада заиста имати потребу да се сви удруже и изборе за заједничке интересе, да оно што су произвели добро и продају.

Са друге стране, села Србије су прелепа и паметни млади људи треба да искористе шансу јер имамо огромне туристичке потенцијале и изворе здраве пијаће воде на сваком кораку. То морамо искористити и заједничким снагама уз помоћ Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде као и новоснованог Министарства за бригу о селу можемо успети ", додаје Немања Милекић за ГЗС.

ГЗС