од центра Ужица и врло често га обилазе и путници који крену да свој одмор проведу на Златибору или Црној Гори. Пут вас прво води кроз живописну Злакусу, надалеко чувену по врсним грнчарима, након чега стижете у зеленелом ушушкану Потпећ. Налази се на обалама реке Петнице која извире управо из пећине.

„То је река понорница која излази из пећине и тече кроз село, да би се на крају улила у Ђетињу. Целим својим током ствара живописне пејзаже, феноменалне за одмор у врелим летњим данима. Њен хук вас опушта и смирује. Одувек је била извор живота у овим крајевима иако је дугачка непуна два километра. Богата рибом представљала је једини спас нашем народу који се за време владавине Турака од непријатеља крио у Потпећкој пећини“, рекла је за РИНУ Ана Лазаравећ из Ужица која викенде, како каже, најрадије проводи управо у овом селу.

У горњем току реке Петнице јављају се специфичне каскаде, на почетку веома мале, тек након неколико стотина метара оне прерастају у веома лепе водопаде. Највећи је висок око осам метара. Надалеко је позната као изузетно чиста и богата рибом, тако да је на њеним обалама већ деценијама начичкано неколико рибњака.

“Већ децинијама уназад овде пoстоје рибњаци, а ја сам наставила породичну традицују, као и моји рођаци. Река Петница јако је погодна за узгој рибе, због њене темепартуре која се чак и у зимским месецима креће између осам и дванаест степени. Никада не леди и то је јако важно за опстанак рибе. Иако на Петници има чак шеснаест рибњака, посла има за све нас. Да би риба била добра и квалитена мора редовно и квалитетно да се храни, а о хигијени и чистоћи базена мора да се води рачуна свих 12 месеци у години“, каже Милица.

Ако је судити по пупуњености и немогућности да овде пронађате паркинг место сви рибњаци раде одлично, а домаћини су не желећи да велики потенцијал пропада отворили и своје ресторане у којима се током сезоне тражи место више.

Село Потпећ свакако је најпосећеније у време поста, па се на већини рибњака чека ред и унапред заказују термини, како купци кућама не би отишли празних руку.

„За Никољдан је убедљиво највећа потражња и врло често сви рибњаци тада остану пусти. Колико год да је има, све се прода. Људи из свих оближњих градова и општина, овде наручују, али имамо купце и из Београда и Новог Сада. Добар глас далеко се чује“, рекла је кроз осмех Милица

ГЗС/ РИНА