Омаловажавајуће и тужно на више начина. Прадеда ми је био носилац Албанске споменице. Деда по оцу Партизанске споменице, деда по мајци је био војник Краљеве војске. Ни један од њих није морао да поднесе захтев цивилним властима како би добио споменицу. Ваљда постоји нешто што се зове војна евиденција, из које смо и позивани 1999. а на основу које смо и могли добити споменице, које успут буду речено и нисмо добили већ само легитимације, које бар у Чачку не служе ничему. У Београду људи имају попуст на Инфостан и доста неких других конкретних повољности. Но по мени ни то није проблем. Не треба мени од државе ни динар, нисам ја био страни плаћеник, већ само мало поштовања, захвалности, у виду те споменице, свечане униформе, евентуално заставе… Проблем је што нисмо сви исти. Чак и те дневнице. Исплаћене су законито и у складу са могућностима државе. Проблем је што је прошла власт исплатила незаконито људима на југу Србије на регуларне још дупло (рупа у закону, не за 8 већ за 24 сата, да не ширим причу), а садашња нас опет дели, пребацује лоптицу на општине, које су шкрте или неке шире руке, па се опет све своди на дневно-политички интерес сваке власти. Нисмо сви исти, то је проблем. Јуче нпр. На додели није било ни једног представника Војске Србије, па чак ни градоначелника, па у његовој „кући“ је јуче била додела легитимација, нећу рећи свечаност. А требала је бити свечаност. Нисам ни први пут ишао за пропалу државу, већ за отаџбину, породицу, част, образ и претке. И опет бих се одазвао наравно. Надам се да ће некога због овог коментара бити бар мало срамота. Јуче сам се јавио за реч, али сам одустао. Госпођа/госпођица помоћник министра је била једна млада, културна и васпитана дама, млађа од мене барем 20 година и шта ја том детету да солим памет