поприлично опасна. Полава је однела мост још 2014. године, а који ни данас није саниран па су једина веза између две стране - расклимане дрвене мердевине. Пут вас води нормлано да једне тачке, након које настаје понор.

"Већ седам годима имамо овај велики проблем. Ка другој страни реке гравитира око 300 људи који горе имају своја имања, шуме, баште. Сви мештани који су били су се иселили, али им је укупно остало око 500 хектара земље која пропада и остаје необрађена. Имамо шуму, воћњаке, ливаде а купујемо дрва, шљиве и сено", изјавио је за РИНУ Томислав Бонџулић који је један од ретких који се неколико пута седмично спушта низ мердевине док му је глава у торби.

Овај мост мештани су сопстевним снагама и финансијским средствима градили осамдесетих година прошлог века. Мука ових људи постаје још већа са летњим месецима када су у току пољопривредни радови. Оштећен и непроходан, мост је са собом за ових седам година донео још многе проблеме.

"Мој рођак је у шуми секао дрва и ударило га је дрво. Он је дозивао упомоћ и док је хитна стигла до њега заобилазним путевима дугачким око двадесетак километара, он је издахнуо. Нису стигли на време да му помогну, а преко моста би до њега дошли за само неколико минута. Запалила се и шума и док су ватрогасци стигли да изгасе ватру, изгорела је велика површина", каже Томислав.

Како каже, више пута су се обраћали надлежним институцијама на различитим нивоима да им помогну у решевању проблема, али ништа није имало ефекта.
"Пре неколико дана обратио нам се председник општине који је рекао да ће нам коначно решити проблем по хитном поступку. Надамо се да неће бити "обећање, лудом радовње", каже Бонџулић.

ГЗС/ РИНА