Једноставно се раздвојио и дводелна крошња висока 20 метара сручила се на простор између Халк банке, Марфин банке и Евро банке али никога није повредила, сем што је на тле повукла проводник кабловске телевизије који је био провучен кроз гране.
Није помогао ни метални корсет, којег је пре неколико година комунално предузеће поставило око призменог дела дрвета, ни успутно лечење.
- У стаблу се, при тлу, појавила велика рупа, па су на моју молбу стручњаци у тај простор убацили неку смесу да би учврстили дрво, нешто као пломбу. Али, једноставно, против времена се не може – каже за „Политику” Марија Бокарев из Чачка, чији је прадеда засадио то дрво.
Марија Бокарев, фото Г. Оташевић
То је Фердинанд Крен (1826 – 1894), први чачански индустријалац који се овде доселио из Руме. У касаби је 1850. почео да кува пиво, најпре за укућане и пријатеље, а 1861. прешао на занатски начин: у казанима, са отвореним ложиштима, на дрва. Ускоро је (1885.) купио парну машину у Бечу, па 1887. на имању у центру Чачка саградио за то доба савремену пивару. Истог лета, ту је подигао велику зграду са поодичном кућом од 170, и кафаном „Пивара” од 130 квадрата (на том месту, осамдесетих прошлог века, сазидана је нова дирекција Чачанске банке).
- Платан, којег је прадеда посадио 1887. био је у средишном делу дворишта, а неколико метара источно од њега, у правцу пиваре, расло је жбунасто дрво јасмина. Испод овог дрвета: сто, клупа и столице и ту се лети обично ручавало и вечеравало. Обавезно су сви пили пиво које је узимано из пиваре у бокалима, преко малог балкона куће. Деца су, често, бокале свеже наточеног пива разносила по комшилуку, Лазовићима, Миливојевићима и другима – сећа се Марија Бокарев.
Она вели да је стари платан био једини траг тог станишпта Кренових и последњи сведок тих дана, све до среде ујутро.
- Знам да су радници у пивари требер, односно пивски троп или остатке јечма, бацали уз то дрво, што му је сигурно скратило век. Ја сам била посебно везана за тај платан јер је под њим направљена моја свадба. Онда није било као данас, већ са само двадестак званица.
Тако се, ето, у успомене преселио и овај гранати чачански повесник, који је последње деценије провео у новој ери, окружен банкама и новоградњом.
Извор: Политика, Г. Оташевић