клуба „Јелица Пеп“ из Горачића, како у мушкој тако и у женској конкуренцији.
Даме су оствариле десет меч-победа уз само један нерешен резултат, у претпоследњем колу против трећепласиране екипе Рада и уз само један појединачни пораз у четрдесет четири одигране партије. Теодора Ињац, Адела Великић, Тијана Благојевић и Марија Ракић Вулићевић појачане великом надом светског шаха, седамнаестогодишњом Нурђул Салимовом из Бугарске, биле су овај пут непремостива препрека за све на свом путу ка петој титули шампиона Србије у последњих осам година. Без слабе тачке, уз сјајне резултате на свакој табли, посебно радује повратак шаху вишеструке државне шампионке, Марије Ракић Вулићевић. Трогодишња пауза због пословних обавеза, а затим заснивања породице и рођења детета није умањила њене изванредне шаховске способности.
Победа у мушкој конкуренцији остварена је, чини се, још лакше. После ремија на старту против суботичког Спартака, момци су нанизали десет узастопних победа, при чему су у директним дуелима просто декласирали остале претенденте на титулу. Предвођени искусним Боркијем Предојевићем и најмлађим српским велемајстором Велимиром Ивићем, првотимци Јелице, Марко Ненезић, Бојан Вучковић, Михајло Радовановић, Милан Зајић и Бобан Богосављевић подсећали су на најфинији сатни механизам. Више од свега импоновала је лакоћа којом је Ивић остварио сјајан резултат на другој табли и фишеровски резултат Бобана Богосављевића који је са 10,5 освојених поена од једанаест могућих остварио процентуално најбољи резултат на обе лиге. Попут Марије Ракић Вулићевић и Бобан Богосављевић је повратник, на неки начин.
Одговорна позиција у градској влади Вршца остављала му је мало времена за активно бављење шахом али је, очигледно, појачала жељу за игром и он нас је подсетио на свој раскошни таленат.

Фото: ШСС

У очи пада да обе екипе спадају међу најмлађе на овим шампионатима и да окупљају најперспективније младе шахисте, па колико победа ових екипа изгледа логично, толико и радује истинске љубитеље шаха. Ови резултати су заправо кулминација дуготрајног и константног напретка овог колектива. А шта стоји иза кулиса?
Све је почело пре дванаест година сусретом два Драгачевца који деле љубав за крај својих предака и љубав према шаховској игри. Тада су Душан Цогољевић и Небојша Баралић поставили камен темељац у изградњи овогодишег тријумфа. Њихова сарадња у наредном периоду није се ограничила само на клуб, већ и на развој студентског шаха, организацију међународних шаховских турнира, одржавање култног Сабора кумова, превођење велемајстора Суата Аталика из турске у српску шаховску федерацију као и спровођења небројених шаховских манифестација мањег формата. Свака од ових делатности заслужује посебан чланак па их овом приликом само спомињемо.
Уз велику помоћ Високе школе за пословну економију и предузетништво, предузимљивост и пословно искуство Душаново као и Небојшине фантастичне организационе способности, кренуо је стреловит успон. Већ прве такмичарске године, 2009. остварен је пласман женске екипе у И лигу и мушке у ИИ лигу. Тада се овом двојцу придружио интернационални мајстор Јован Тодоровић, уз остале активности, као стални тренер женске екипе. На инсистирање Небојше Баралића, активној игри се враћа интернационални мајстор Иван Марковић, врхунски тренер и некада велика нада нашег шаха. Његов допринос уласку мушке екипе у И лигу као и њеној организацији и формирању у садашњем облику био је пресудан. Још један повратак шаху исте године, овога пута велемајстора Светлане Прудњикове, и долазак европске шампионке, Наталије Жукове из Украјине резултирао је првом женском титулом, 2013. године. Те победе ће се наставити и у наредне две године док ће се мушка екипа калити у елитном такмичењу, док не стаса за највеће домете. Допринос развоју тима у овом периоду дали су многи домаћи и страни шахисти при чему је вршено стално подмлађивање уз помагање развоја најмлађих и најперспективнијих.
Посматрано из овог угла, освајање шампионске титуле је заслужена награда за уложени труд и организацију система који функционише у свим околностима.

ГЗС