иако је реч о веома сложеним хидротехничким објектима који захтевају строга правила о саставу самог бетона, начина и услова уградње.

-Нарочито бих истакао захтевност оплате за бетонирање у опточном тунелу, по својим одликама једном од највећих у својој класи, који су до сада изведени на сличним бранама и акумулацијама на нашим просторима – каже за Глас западне Србије Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав” из Ариља које води овај велики подухват.

Он је навео и појединости о тренутним радовима у три тунела на градилишту у Сврачковцима на Рзаву, седам километара узводно од Ариља.

Дужина пробијеног опточног тунела, у који ће ускоро да буде скренута читава река како би се у њеном сувом кориту подигла брана висока 58 метара, јесте 240 метара. Пречник тунела је 8,5 метара. Укупна количина бетона који се уграђује јесте 2.300 кубних метара и до сада је уграђена петина.

Тунел темељног истпуста дугачак је 204 метра, с пречником од два метра. Укупна количина бетона који се седа уграђује у овај тунел је 520 кубика, остало је да се обложи још само пет процената, а већ је на 120 метара кроз овај пролаз испод планине уграђен челични цевовод, пречника 1.400 милиметара.

Трећи тунел на овој брани, водозахватни, пројектован је на дужину од 120 метара, уз задатак да се обложи са 370 кубика бетона. До сада је уграђен десети део, а у овај тунел биће постављен цевовод од челика пречника 1.500 милиметара, и дужине 80 метара.

Иначе, Зоран Бараћ је крајем маја, одлуком Управног одбора ЈП „Рзав”, постављен за директора куће, по чијем статуту сагласност на то морају да дају скупштине града Чачка и општина Ариље, Пожега, Лучани и Горњи Милановац, који на Рзаву заједнички граде брану и језеро за чување воде, пројектовано на 27 милиона кубика.
Градња бране и акумулације на овој планинској реци један су од највећих инвестиционих послова у данашњој Србији, погођен за 62 милиона евра.

ГЗС/ Г. Оташевић