то време био источна област римске провинције Далмације на самој граници са Горњом Мезијом. Остаци Римског царства видљиви су и данас и то у самом центру градa, где су пре пола века сасвим случајно откривена јавна купатила са бојлером и загрејаним подом и зидовима, а која су користили Римљани, мушкарци, жене, али и робови што је у то време био посебан куриозитет.
„Римљани су иза себе оставили трагове на којима сва поколења могу много да науче. Терме су изграђене крајем III и почетком IV века и јасно показују на ком је степену развоја била њихова цивилизација. Како су освајали територије прва грађевина коју су правили биле су терме или јавна купатила. Ове у Чачку спадају у оне мање, балнеум, који се простире на око 500 квадратних метара. Терме су се састојале од осам просторија које су оријентисане правцем исток – запад. Очувани део има димензије 22, 60 х 18, 45 метара“, изјавила је за РИНУ археолог Народног музеја у Чачку, Александра Гојгић.
У основи грађевине се налазе три низа просторија, од којих су северни и централни низ коришћени као просторије за пресвлачење, вежбаоница и купатило са хладном водом. Јужни низ просторија састојао се од одаја са врућим купатилом и сауном, односно нужником. Принцип по којим су терме саграђене је коришћење топлог вазуха за загревање базена са водом путем подног и зидног грејања.
„Подови загреваних просторија почивали су на стубићима, док су зидови имали шупље керамичке цеви да би пропуштале топао ваздух. Из ложишта су истовремено загревани и под и зидови као и вода у зиданом бојлеру изнад, са спољашње стране грађевине. Врела вода је кроз купатило спровођена оловним цевима, док су за одвод коришћене керамичке цеви и зидани канали“, истакла је Гојгић.
Терме су имале застакљене прозоре, док су подови поплочавани опекама специфичних облика који подсећа на лептира и у виду шестоугла. Зидови просторија били су фреско осликани, у виду бојених трака црвене, светло плаве и зеленкасто плаве боје.Чачанске римске терме представљају архитектуру једног времена, али говоре и да је у то време хигијена тела била уско везана са хигејеном духа.
„Римљани који су живели на овој територији купали су се углавном у поподневним сатима, након што заврше све послове, а пре него што седну за трпезу да вечерају. Према сачуваним налазима мушкарци и жене долазили су у различито доба дана да се купају, а постојала је и разлика у радном времену током лета и зиме“, наглашава археолошкиња из Чачка.
Данас су Римске терме уврштене у туристичку понуду Града Чачка, а ово археолошко налазиште отворено је за посетиоце. У адаптацију овог локалитета уложено је око 1,2 милиона динара. Опремљен је плато и уграђен видео надзор, а у плану је изградња пасареле. Видео надзор био је неопходан јер су грађани из оближње зграде бацали смеће кроз прозор управо на ово историјско место.
“Овакве локације у себи крију изузетан туристички потенцијал, јер предстваљају незаобалазну тачку обиласка свих љубитеља историје и Римљана. Посетиоци сада могу да обиђу овај небрушени драгуљ у самом сру нашег града и да се упознају са њиховом културом и начином живота. Како би туристима на најбољи начин биле приказане све специфичности “Римских терми” Народни музеј је у сардњи са градом Чачком и Туристичком организацијом направио културно – инфорамативну таблу, дугачку 18, 5 метара од чега половину заузимају информације и фотографије овог локалитета, а другу половину археолошка налазишта која постоје на овој територији”, изјавио је Војин Јаковљевић, директор ТОЧ-а.
Током бројних археолошких истраживања на овом локалитету су пронађени и бројне керамичке и стаклене посуде, накит, па чак и остава новца која је вероватно била део уштеђевине неког од богатијих мештана. Након што су терме напуштене крајем истог века на истом простору је настало средњовековно насеље са гробљем.
Након археолошких радова 1970. године којима су руководиле Милена Икодиновић и Обренија Вукадин, сараднице Народног музеја у Чачку и Завода за заштиту споменика културе из Краљева објекат је конзервиран, према пројекту Радослава Прокића. Истовремено терме су проглашене за споменик културе и налазе се под старањем Народног музеја у Чачку.
ГЗС/РИНА
