некад могу да вам поприлично отежају нормално функционисање. Срећко Пешић је извор воде са комшијског имања користио од 2004 године, а седам година касније направио је и базен како би воду довео до свог домаћинства.

"Уговором смо се обавезали да и једни и други користимо воду са извора. Када је комшија преминуо, договор који је оставио у аманет ништа није вредео његовим наследницима. Они су решили да парцелу продају и захтевали да се цеви уклоне које од изора воде ка мом домаћинству преко њихове парцеле уклоне", каже за РИНУ Срећко.

Читав случај завршио је на суду који је пресудио да Срећко мора да извади црево са комшијиног имања. Он то још увек није учинио, али је, како каже, захваљујући појединцима вода која долази од извора до његове куће сада потпуно неупотребљива.

Срећко Пешић

„Не знам из које намере, али неко је у здрав извор пијаће воде сипао већу количинау прерађено црног уља које плива на површини воде. Нисам ни приметио на време, а како сам више пута пио воду, завршио сам у болници, на инфузији. Да ли ми живели овде или не проблем ће остати. Вода од извора се улива у реку Љубовиђу, а касније тече даље у Дрину, а она у Саву па ћемо се сви запитати какве последице ће настати, ", прича Срећко и додаје.

„Не знам коме је горе, дал нама или стоци. Имам краве, овце, свиње, то је све жедно, немоћан сам, јер је ово једини извор у ближој околини који нам је омогућавао да у 21. веку не будемо жедни. Принуђени смо да надлежне молимо за помоћ јер смо потпуно немоћни", поручује Срећко.

Његова мајка, Радмила Арсеновић, очајна је због ситуације која их је задесила.

„Не знам шта да кажем, треба скувати, опрати, намирити стоку, а воде нема. Стање је претешко. Син свакако планира у манастир, отишао би сутра, али неће мене да остави, поготову сада у овом тренутку. Немоћни смо, Бог и држава једино ако нам помогну, каже Радмила.

ГЗС/РИНА