сада је познавалац око 20 различитих врста гљива. Одлазак у шуму постао је породичан излет јер са њим у природу по гљиве иде супруга и ћерка.

„Ми сакупљамо на Руднику и Букуљи, ту је букова и грабова шума у којој их највише има. Воле чистије пределе, обрасле маховином,  а ове кише су им баш пријале тако да гљива ове године има на претек. Ипак без познаваоца гљива никако не треба брати нити конзумирати јер има доста сличних. Чак иако имате књигу и календар брања то није довољно, тешко по изгледу можете разликовати јестиву од отровне“, рекао је за ТопПрес Мишко Благојевић.

Честе кише изазвале су доста проблема али гљивама су баш пријале, тако Благојевићи после сваког одласка у шуму имају пуне руке посла.

„Овде код нас најчешће сакупљамо вргањ, црну трубу и благву. Једемо их скоро сваког дана, уз тестенине, гулаш, пржене са јајима, луком може и као зачин осуше се па самељу и додају јелима. Буквално на 1000 начина се могу припремати. Изузетно су здраве користе се и у медицини, пухара кад се осуши њен прах се ставља на ране, посекотине, потпомаже брзо зарастање рана односно зауставља крварење“, објашњава Благојевић.

Благојевићи своје гљиве конзумирају свеже али и сушене. На Руднику има откупна станица где је 300 динара колограм свежих гљива. Ипак како каже Мишко они су одлучили да своје гљиве суше и преко зиме их продају по цени од 20 – 30 евра по килограму. Вишак гљива сада у сировом стању поклоне пријатељима или направе укусну закуску па се сви сакупе.

ГЗС/ ТопПрес