и дечаке златних прстију, којима су од малена на срцу изворне арије српског народа. То ће да буде и основни смисао ове приредбе у варошици на обронцима Сувобора: да се кроз такмичење сачувају музичка потка нашег поднебља и древне, незаборавне ноте, и тако приреде три дана весеља за госте и завичајце.

„Број учесника на финалној вечери Сабор још није одређен, а прва аудиција већ је одржана, синоћ у Бумбаревом брду. Планирамо још три, у Суботици, Неготину и Бечу” – каже за РИНУ Мићо Кујунџић из Чачка, познати певач изворног мелоса и један од селектора првог Сабора виолиниста Србије.

Тај захтеван посао обавиће заједно са Перицом Васићем, чувеним виолинистом Народног оркестра РТС – а.
„У Бумбаревом брду чули смо све пријављене кандидате, у музицирању без оркестра и одабрали петоро за финале у Прањанима. Одушевљен сам оним што смо чули, чак и млади музичари свирају као да су деценије провели на великој музичкој сцени. Било је сјајно на аудицији, овде у срцу Шумадије. Упоредићу наш Сабор са Гучом, која је изнедрила трубаче имена Мића и Дејана Петровића, Дејана Лазаревића и Бобана Марковића, а у Прањанима ће се појавити неки нови Јашаревић, Момчило Станојевић или Перица Васић” – истиче Кујунџић и додаје да ће прањански уметници веома брзо имати ,,вајде" од такмичења. Нема сумње да ће им се то одразити на посао. Они који сада имају пуне руке посла а не појаве се на позорници брзо ће се покајати, јер ће примат преузети они који су присутни у медијима, штампи телевизији и слично.

Гвозден НИколић идејни творац  и Мићо Кујунџић један од селектора првог Сабора виолиниста 

Са аудиције на Бумбаревомо Брду у прањанско финале прошли су Урош Ђорђевић (12) из Живковаца код Аранђеловаца, Вељко Ћирић (14) из Лазаревца, Ранко Ђурић (17) из Вировца, Рајко Стојановић (66) из Даросаве код Аранђеловца и Бора Цукић (68) из Крагујевца.

Иначе, на првој аудицији одржаној у Обреновцу 29. маја, улазницу за велико финале у Прањанима стекли су Бобан Васић (12) из Пиромана (унук Бобан Воза), Стефан Васић (18) из истог села, Давид Маринковић (13) из Калинића и Александар Бунцић (22) из Пећинаца код Руме.

Општина Горњи Милановац ће, као приређивач и домаћин Сабора, уложити велики труд да би доказала како изгледа гостопримљивост у прањанским брдима, жели да се приредба одомаћи и постане народни обичај.

„То је наша дужност према младим нараштајима, да сачувамо музику на инструменту који је наша традиција, да се подсетимо незаборавних мелодија уз које су старији одрастали, волели се или туговали, а данашња живи јер сам убеђен да је то музика свих генерација . Виолина живи у народу и у Србији која постоји и која се воли. Позорница јесте у прањанима али Сабор подједнако припада мојим Коштунићима,Теочинцима,Таковцима,Каменичанима,Гојногорцима, Брезанцима,Леушићанцима и целој Србији. Сигуран сам да ће мо ту у овом веку исковати виртоузе и виолинисте који ће прославити Србију, али и појаснити многима шта осећа народно срце и душа"” – каже Гвозден Николић, власник Гласа западне Србије из Чачка,пореклом из Коштунића  и идејни творац овог Сабора.
Забележили смо и шта су нам рекли учесници аудиције у Бумбаревом Брду.

Бора Цукић (68) из Крагујевца

„Са 11 година сам узео виолину у шаке, могу да свирам по читав дан, најпре сам био самоук али сам се касније описменио. И мој отац је свирао, и стриц Аца Шишић, тако да овај инструмент иде са колена на колено, сви смо свирали са душом. Виолина не може да се свира тек онако. У Прањанима могу свима да станем на црту” – беседи мајстор Бора Цукић, мајстор виолине из Крагујевца.

Ранко Ђурић (17) из Вировца

А његов неупоредиво млађи колега са аудиције, Ранко Ђурић, овако се представио:

„Имам 17 година, долазим из Вировца код Мионице, виолину свирам од девете по наговору оца који је јако волео тај инструмент. Он ме одвео код Славољуба Јовановића, тамо сам ишао пет година, а касније сам почео код Моме Станојевића да идем на часове. Данас сам учим, овладао сам да могу.”
Додаје, са младићким самопоуздањем:
„Долазим у Прањане, једна чекам да укрстим гудало са колегама, да видим где сам, на којој сам позицији”.

На Брду се појавио и Ратко Милић родом из Ивањице носећи у рукама металну виолину. Скромно истиче да није мајстор за овај инструмент, али описује и његову необичну историју.

Ратко Милић родом из Ивањице са металном виолином

„Ову виолину три године је састављао човек из Ивањице, користећи материјал од америчког авиона који је током Другог светског рата пао на Јавору. Све је радио кријући, страхујући да му се људи не би смејали, и завршио је 1955. ово своје ремек дело, које има више од 300 нитни, бакарних са једне и месинганих са друге стране.”
Аудиција се, дабоме, завршила поселом „Чаша воде са извора” и кафани Слободана Бетулића Бетуле, „Гружански двори”. Препуни локал уживао је, напослетку, уз полетне љубавне песме Вере Матовић, коју је пратио Бетулин оркестар.

„Обавезно ћу доћи у Прањане, ако будем у Србији. Чула сам за Сабор виолиниста, замисао је одлична и то је прилика да се сви веселимо три дана, уз инструмент који је неизоставан у нашој музици” - рекла нам је Чачанка која деценијама живи у Београду.
Иначе, председник жирија у Прањанима биће Момчило Станојевић, прва виолина у Народном оркестру РТС – а, такмичаре ће пратити оркестар Перице Васића, програм ће водити Славко Белеслин, Вукица Лазовић и Жана Јанковић.

Председник општине Горњи Милановац Дајан Ковачевић

Шта о току припрема каже Дејан Ковачевић, председник општине Горњи Милановац?
„Идеју за Сабор виолиниста Србије покренуо је Гвозден Николић и ја сам је прихватио. Имамо сабор фруле и трубе, али виолине не. Прањани су идеално место за то, где народ обожава домаћу музику и виолину. У наредном периоду ћемо имати и истурено одељење Музичке чачанске школе. Тако да Сабор неће бити само забава већ ћемо и едукативно се бавити овим нашим лепим инструментом на коме може да се свира и класична и добра народна музика. Надам се, како године буду пролазиле, да ће се виолинисти утркивати ко ће да дође и освоји награду Сабора”, рекао је за агеницју РИНА Ковачевић.

Домаћини су наумили да уочи отварања Сабора у варошици потпале највећи лонац са свадбарски купус на свету, од 560 литара, на чијом ће производњом бдети врхунски мајстор за ову дисциплину, Милун Тошић из Мрчајеваца. Неће изостати, разуме се, лонци са пребранцем и гулашом, ни радионица за израду глинених судова, са уметницима из оближње Злакусе.`

РИНА