нашој земљи, чија оснивања датирају и по неколико векова у назад, овај град је основан тек 1853. године и то на месту које се звало Дивље поље. Место је припадало селу Брусница које је било значајно по томе што је за време турске владавине било седиште њихових бегова, каже Александар Марушић, директор Музеја Рудничко таковског краја.
Александр Марушић, директор Музеја Рудничко таковског краја, Фото: РИНА
"После ослобођења Србије овај део територије је почео убрзано да се развија те је Брусница израстала у озбиљно насеље и почињала да личи на прави административно-политички центар. Међутим, њен географски положај уопште није био повољан. Место је било стешњено у малој долини између брда у којем је простор већ био до краја искоришћен тако да нова изградња и било какав инфраструктурни развој нису били могући. У тим условима Брусница није имала никакву перспективу па су локални челници све чешће и гласније размишљали о премештању града на нову локацију приступачнију и ближу путним комуникацијама", каже Марушић.
Крајем 1850. године долази нови окружни начелник Рудничког округа Младен М. Жујовић који увиђа све проблеме у вези са даљим развојем града и са Гајом Ризнићем, чланом суда, почиње да тражи место где би град могао бити премештен.
"Историја чаршије каже да су се на јесен 1851. њих двојица прошетали до Дивљег поља и и били очарани чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река Деспотовица, погледом на Рудник и Вујан, а да је Гаја предложио Жујовићу ово место што је овај други одмах и прихватио. Да ли је тако било не знамо, али знамо да је врло брзо, по сагласности Брусничана, Жујовић од државних власти тражио дозволу за премештај насеља", каже Александар Марушић.
Не дуго потом, пред Ђурђевдан 22. априла 1852. године, у Дивље поље стиже и државна комисија за одређивање локације. Председник комисије био је Тривун Новаковић, зет међу Обреновићима, једно време начелник Рудничке нахије (други извори пак помињу да је на челу комисије био Стеван Книћанин). Већ следеће године, указом кнеза Александра Карађорђевића, почиње градња новог насеља које добија име по реци Деспотовици. Међутим, коначно, данашње име Милановац добија 1859. указом кнеза Милоша Обреновића у спомен старијег брата, војводе Милана Обреновића.
Горњи Милановац: Град који је међу првима у Србији имао регулациони план
Пре почетка изградње у њега долази бечки инжењер Камник који је уредно измерио све парцеле и улице и направио план за градњу града.
Тиме је Горњи Милановац постао први град у Србији који је плански, архитектонско и грађевински, направљен пре изградње са улицама које се укрштају под правим углом. Немачки инжењер Шулц добија посао на лицитацији за градњу окружног начелства, суда и поште и та зграда је данас споменик културе. Карактеристично за овај град је и то да ко је год хтео да се насели добио је плац бесплатно па је до 1856. године у њему изграђено више од стотину кућа за становнике, чиновнике, трговце и занатлије. Осим овога, град је познат и као престоница Другог српског устанка јер је на само 10 километара удаљен од Такова, додаје Александар Марушић.
Завршетком зграде Окружног начелства из Бруснице пресељене су све установе власти и највећи број дућана и механа. Деспотовица добија обележје града, нарочито после указа о премештању мушке и оснивању женске школе, телеграфа, поште и болнице.
Ипак, Светоандрејска скупштина и повратак Обреновића на владарски трон Србије, крајем 1858. године утицали су да Деспотовица добије ново име.
Вест да „Његова Светлост намерава овде подићи цркву о свом трошку”, стигла је у Деспотовицу 10/22. марта 1859. Њу је из Београда заједно са информацијом да ће Деспотовица добити ново име послао „по специјалној штафети” некадашњи начелник Рудничког округа Младен Жујовић тадашњем председнику вароши Вују Васићу. Описујући поменути догађај у својим Успоменама, Жујовић између осталог каже: „Када је књаз Милош 1859. године у Србију дошао питао ме је где је то место окружно где се варош поче подизати. Ја сам му казао да је у атару и ливадама Брусничана покрај реке Деспотовице, а књаз се сети и узнаде место, па рече: ’У Брусници се родио мој брат Милан. Ја ’оћу да се варошица од сада зове Милановац.’”
Тим поводом огласила су се звона са старе богомоље, пуцале су прангије, наздрављало се у част Милоша Обреновића, а увече су под светлошћу бакљи „кметови износили вина и народ частили”.
Двадесетак дана касније, тачније 3/15. априла 1859, остарели српски владар донео је Указ о промени назива града Деспотовице. Ново име насеље је добило по кнежевом полубрату војводи Милану. Како је већ постојао Милановац на Дунаву (бивши Пореч), који је носио име по Милошевом старијем сину, такође Милану, Деспотовица је названа Горњи Милановац, јер се налазила на већој надморској висини.
Када је 1862. године освећена Црква Свете Тројице, Горњи Милановац је за свега једну деценију од свог оснивања постао за ондашње прилике напредна и угледна варош. Уједно, као седиште рудничког округа био је административни и политички центар овог дела Србије.
Данас Музеј Рудничко таковског краја обележава 27. рођендан
Поводом 27. рођендана који Музеј Рудничко таковског краја обележава данас, у овом граду биће отворена изложба „Мода шешира“ Народног музеја Шабац. Из Музеја позивају суграђане да дођу и погледају моделе који су некада били у моди.
