забране кретања и проблема који муче пољопривреднике услед ванредног стања у држави.

Његов ауторски текст преносимо у целости:

„Прошло је већ две недеље од увођења ванредног стања. На телевизијама сваки дан су ванредне конференције за штампу, говори се о некаквом италијанском сценарију. Најављују се нове забране кретања.

Готово нико не говори нити пише како живи народ у унутрашњости Србије јужно од Београда. Топола одолева „корони“ и то је добра вест, али Топола и друге општине су примиле велики број људи што из градова што из иностранства.

Свако ко је имао неку кућу овде данас је ту са нама и вероватно од бомбардовања никада није било више људи у самој општини.

Немамо још увек заражених, али ако се овако настави, нама „корона“ и не треба јер и без ње смо у озбиљном проблему. Општина која има више од 5.000 хектара под воћем и виноградима, понос Шумадије, пада на колена. Сељаци већ погођени мразем и снегом сумирају размере штете на кајсији и брескви.Због наложених мера забране кретања не могу ангажовати сезонске раднике, а само са својом радном снагом из куће не могу урадити много. Забрана кретања викендом од 15х је донела астрономске казне газдинствима која су превозила сезонске раднике.

Потпуно неразумно су затворене зелене пијаце, што је тренутно највећи удар на повртаре.

Топола је то била лепо уредила да свака друга тезга ради, да се носи заштитна опрема и да се улази организовано на пијацу, али све је то џабе. Забрана, полиција контролише и крај. Само да ми неко објасни како је већа могућност заразе на отвореној пијаци него у затвореном маркету…

Сељаци који су уложили новац у пластенике и произвели зелениш коме сада да продају и где? Озбиљно су економски угрожени. Апелујем на београдске власти да схвате да Србија није само Београд.

Сваки дан гледамо како се пензионерима у Београду пакују пакети помоћи, па да ли још негде у Србији има пензионера којима треба помоћ или је то само у Београду… Зашто се у карантин не ставе градови који су жаришта вируса а пусте се општине које су пољопривредне а немају ниједног зараженог да функционишу и да радимо јер на селу, господо, не може се организовати „рад од куће“.

Молим председника државе да не уводи тоталну забрану кретања јер то би за нас била „клиничка смрт“. Кажу ми комшије, моји Шумадинци, да је целодневна забрана кретања на две недеље за пољопривреднике неиздржива. Молим да се то схвати и разуме јер „корона“ ће проћи, али последице које ће индиректно оставити биће немогуће надокнадити.

Због тога још једном молим надлежне да сагледају специфичност ситуације у којој се налазимо и да нам помогну. Никакав новац не тражимо већ само разумевање да радно способно становништво на сеоском подручју може да се креће у пољу и воћњацима од пет до 20х.

Да дозволе за кретање даје локална полиција или општински штаб за ванредне ситуације на носиоца газдинстава. Потврда издата у једној општини да важи и за другу јер нам сезонски радници већином долазе са стране. Ако је потребно, да се изврши тестирање сваког сезонца и да то буде приоритет у оваквим општинама. Захваљујем.“

ГЗС/ ТопПрес