Очување традиције саборовања и изворне песме у Рожанству 


Vreme danas: popodne kiša, temperatura od 14 do 18 stepeni              Danas isplata redovne naknade za nezaposlene              Peti dan Srpskog festivala svetske muzike              Polaganjem venaca na pet spomenika obeležen Dan opštine Gornji Milanovac             

 
Очување традиције саборовања и изворне песме у Рожанству
Trenutno na sajtu: 426       |       Podeli:
20.08.2019 | 0 коментар(а)



Чајетина - Традиционална манифестација „Без извора нема воде“, одржана је о Преображењу ове године по 16. пут

у златиборском селу Рожанство. Ово идилично село познато по вредним домаћинима, хладном Змајевцу, бањи Вапа и надалеко чувеној Стопића пећини, годинама уназад 19. августа је место сусрета, народног саборовања и неговања вештине певања „из вика“.

Сабор изворне народне песме „Без извора нема воде’’, окупио је и ове године у Рожанству најбоље певачке групе и парове у певању „из вика“ из готово свих општина Златиборског округа, а манифестацију је званично отворио председник општине Чајетина Милан Стаматовић рекавши да је велико задовољство што после 16 година можемо рећи да са успехом чувамо културу и традицију златиборског краја и певања из вика.

„Овде се то најбоље показало, на примеру овог села, да људи који су тада предложили да кренемо са овом манифестацијом нису погрешили. Јер сведоци смо да данас по Србији имате много оваквих дешавања, али овде је био почетак, овде се то зачело, овде се очувало. И зато свим нашим визионарима из овог села, председнику месне заједнице и Милосаву Радибратовићу који је учинио да се ово одржи, у име општине Чајетина и у име свих вас који долазите и посећујете сабор желим да се захвалим,“ рекао је Стаматовић.

Такмичење певачких група и парова оцењивао је жири у саставу: проф. др Димитрије Големовић , Марија Витас и Марија Шекуларац, етномузиколози из Београда. Одлучивале су нијансе, а надметало се девет певачких дружина и једанаест парова.

У категорији певачких група награду „Златно буренце“ добила је група „Кадињача“ из Ужица, други су били „Дукат“ из Косјерића, а трећи
„Оморика“ из Ивањице.

У категорији парова победили су браћа Рајко и Здравко Даниловић из Нове Вароши, друге су билеТомка Пауновић и Драгица Жунић такође из Нове Вароши, а треће место освојили су Радован Јанковић из Јабланице и Милошевић Милан из Нове Вароши.

Меморијална награда „Вићентије Вићо Мићић“ за најлепше водеће гласове у категорији парова припала је Ацу Петронијевићу из Рожанства, а у категорији певачких група Воју Богићевићу из Гостинице.

Мишљење председника жирија професора др Големовића, који је један од водећих етномузиколога у Србији, јесте да је веома задовољан квалитетом песама. Било је доста дилема коме доделити награду, јер нијансе су одлучивале. „Још када сам давне 1978. године упознао жене из Рибашевине и први пут чуо уживо певање „из вика“, ја сам био опчињен тим певањем,као некада један велики румунски етномузиколог који је рекао:
‘Ово је певање када је свет стваран’. Ми треба да имамо културни бренд, а наш културни бренд од кога не треба да се стидимо, то је певање из вика,то је певање на бас, то је све оно што смо ми!“, рекао је професор др Димитрије Големовић.

Покровитељи овогодишњег Сабора били су Општина Чајетина и Туристичка организација Златибор, а изворне песме певане на 16.сабору у Рожанству подсетиле су на давна времена и заборављене стихове из народа, док се програм културног лета наставља већ вечерас концертом Џенана Лончаревића на Краљевом тргу од 20:00 часова.


Глас западне Србије




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.807.355 посета
Тренутно на сајту: 427 посетилац(a)