и бивши председник српске Општине Штрпце Звонко Михајловић као и директор Института за воћарству, у време израде пројекта, др Радосав Церовић. Такође од људи из овог места, добили смо позив да их посетимо и видимо како производе најбољу и наквалитетнију малину на свету.
„Упркос лошем времену и киши која нас омета у обављању пољских радова и ове године смо спремили наше малињаке за добар принос и квалитетан плод. Стање у мом засаду малине сорте микер обећава да ће досадашњи рекорд од 31,5 тоне по хектару ове године бити премашен. Овом приликом поздрављам сву браћу и пријатеље у западној Србији, а посебно новинара Гвоздена Оташевића из Гласа западне Србије и др Александра Лепосавића из Института за воћарство, који су нам били и остали велика подршка и помоћ од самог почетка бављења овим тешким али лепим послом”, поручио нам је светски рекордер у производњи малина, Љубиша Ракинац из села Сушиће на Језерским планинама.
Језерске планине на крајњем југу Србије, малињак Љубише Ракинца
Почетак гајења малине на том простору везује се за пројекат под називом „Програм производње малине у општини Штрпце (КиМ)” са чијом је реализацијом започето 2008. године. Програм је финансирало тадашње Министарство за Косово и Метохију РС а циљ је био помоћ за останак и опстанак српског народа у најизолованијој енклави наше јужне покрајине. Пројекат је доживео огроман успех и поред Љубише Ракинца, рекордери са подручја општине Штрпце су и професор Драган Сталетовић - Тесла, поштар Станко Цветковић, Стојадин Богајчевић, Новица Јанићевић и Стојан Јосимовић, а власник хладњаче „Скардус”, Добривоје Стевановић откупи највећи део малине произведене од ових вредних горштака.
Љубиша Ракинац у свом малињаку
Село Сушиће, иначе, има само један пут, долазни, који се завршава међу 15 њихових кућа, и одатле нема никакве стазе за даље. Љубиша Ракинац, двометраш и сила од човека сам ради у свом малињаку, и да има неку руку помоћи чуда би стварао.
Општина Штрпце на врху Шаре, иначе, има укупно 12.000 становника, од којих 10.000 Срба, који у срцу носе нашу отаџбину.
ГЗС
