некад више од метра. На 10.000 хектара горњег Драгачева стално борави седам медведа, шест вукова, 60 дивљих свиња, велики број срнеће дивљачи и фазана, а излегло се и осам парова малог тетреба, лештарки.

„Ове зиме био је угрожен опстанак дивљачи на нашем простору али смо великим трудом, уз помоћ механизације, често носећи храну на раменима, успели да шумске становнике одржимо у животу. По отисцима стопа примећено је велико бројно стање дивљих свиња и срнеће дивљачи, а такође су хранилице редовно посећивали медведи, два младунца и женка који нису улазили у зимски сан, док су четири јединке остале у брлогу. Младунци и женка, вероватно њихова мајка, појављивали су се на на потесима Змајево брдо и Борова страна, виђени су од стане ловаца и оком камере” - каже за агенцију РИНА Божидар Рудинац из Горњег Дупца, председник ЛУ Каона.

Дивље свиње на хранилишту, фото: РИНА, Г. Оташевић

Он истиче да се бројно стање медведа није променило од прошле године.

„Мужјаци су луталице, док женке не мењају адресу. Ове зиме нису правили никакву штету, зато што смо им износили храну да то не би чинили. Он је 95 одсто биљојед, ретко напада стоку али воли кошницу.”

Удружење има шест дивљих свиња ван ограде и све су спрасне. Баш док смо разговарали лугар Миланко Маринковић јавио је да је у шуми на Мрчајевцу приметио крмачу са седам малих прасића.

„Срне су досад биле у групама од 5 до 20 јединки, бројно стање је изузетно што сведочи већина становника. Вукови не улазе у село, крећу се од Чемерног до Мрчајевца – Борове стране, прате крда дивљих свиња и оно што није брањено они то закољу. На зеца нисмо пуцали да би појачали бројно стање, ова врста угрожена је и у Србији и у Европи. Највеће штете на зецу и срнећој дибљачи имамо од паса луталица, неистражен их је број. Али и од мачака, које тамане зечеве. Мачка је у стању да удави и мало лане,” сведочи Рудинац.

Божидар Рудинац, фото: РИНА, Г. Оташевић

По овим шумама, на 900 до 1.200 метара надморске висине, распоређено је 50 ловачких чека, одакле се прате збивања у планини.

„Мислим да је наше Удружење пример како се газдује овим природним иметком. Да би ловиште било богато морате се добро, домаћински односити према дивљачи. Односно применити рецепт и дела најбољих ловаца нашег краја и оснивача Удружења, који су увек захтевали да однос према дивљачи буде као према домаћим животињама” - рекао је за РИНУ Владимир Кнежевић, секретар ЛУ Каона.

РИНА