Осим што су илегално упали у просторије, они су причинили и материјалну штету, према незваничним проценама, око 20 000 еура.
Како преноси Инфо Лига, у просторијама Дражиног дома пронађени су уређаји за рударење на интернету у врености преко пет хиљада еура који су били сложени у ручно прављене ормариће и подешени на даљинске команде. Целокупна опрема прикачена је на мерно место изведено за евентуалне потребе града, које није коришћено па самим тим ни евидентирано у Електродистрибуцији.
Превара је откривена када су општински радници покушали да уђу у подрум Дражиног дома како би прикачили струју за осветљење паркића током Нушићијаде. Кључ који је намењен за врата доње просторије није откључавао браву што је пробудило сумњу. Након обијања браве и уласка у подрум Дражиног дома радници су остали затечени призором. Читава просторија била је облепљена траком како се не би видело шта се унутра догађа. Температура је била преко 40 степени јер су све машине радиле пуном паром. Случај је одмах пријављен полици а истрага је у току.
Како Инфо лига незванично сазнаје, на бројилу које су ови Ивањичани користили потрошено је преко 55 000 киловат сати струје.
Криптовалуте постале су популарне широм света, а тако је и у Србији. Све већи број људи одлучује се на рударење неке од валута, а о томе колико се тај посао исплати и како изгледа за Инфобиз говорио је Марко Црњански са портала Нетокрација.
Шта је рударење криптовалута?
„То је засновано на такозваном блок чејну, односно на ланцу заснованом у блоковима и подаци који уђу у те блокове одатле не могу да изађу. И криптовалуте, већина њих засноване су на блок чејну, а рударење је процес којим се ти подаци прикупљају и чувају на то блок чејну. Дакле, ви заправо вашом процесорском снагом или графичком картом позајмљујете ту снагу вашег рачунара неком другом кориснику или корисницима који се јављају у том блок чејну. Самим тим ви разбијате те просторе у којима се налазе криптовачлуте и оне тако могу да се нађу на вашим рачунима или дигиталним новчаницима“, каже Црњански.
То је процес који је веома скуп, али може да се исплати уколико се неко озбиљно бави тиме, напомиње Црњански.
„Корисници ту морају у обзир да узму неколико битних фактора пре него што крену тиме да се баве. Прво, да виде колико су новца спемни да уложе и колико да изгубе јер када је тржиште криптоваута у питању то морамо имати на уму. Када кажем улагање, мислим на те мајнинг ригове односно машине, рачунаре који се заснивају на графичким картама, које рударе криптовалуте. Те графичке карте могу да коштају 400, 500 евра по комаду, а потребно вам је неколико минимун. Само рударење захтева да се те графичке карте временом ажурирају и купују нове. Такође, треба узети у обзир посебне просторије у којима ће ти ригови односно машине бити смештени, а те машине производе одређену буку, топлоту. Да бисте на пример изрударили то више итиријума, који можете тим графичким картама, морате да имате снажне машине, а оне троше и струју и то треба узети у обзир када се прави месечни биланс рударења. Ако је неко то схватио озбиљно и ако је неко време у томе уигран мислим да може да има фину зараду, али ако је неко нов он добро треба да размисли и израчуна јер доноси ризик као и сваки други посао“, рекао је Црњански.
Прави тренутак за размену или продају криптовалуте се не зна, јер је то као засебна берза и цене варирају сваки дан.
„Све зависи од корисника и о тога колик је спреман да уложи у криптовалуте, а управо од тих улагања и копања зависи и колико ће вредети. Прави тренутак се тражи ако ви стално пратите берзе, односно сајтове, мењачнице, где је излистана вредност тих криптовалута и битно је да пратите како се која валута и ако је достигла максимум у неком тренутку можете да је продате и несумњиво зарадите. Проблем је у томе што било која валута сутрадан може порасти та дупло, или се смањити за дупло“, каже.
Оно што је занимљиво за тржиште у Србији, напомиње Црњански, јесте да криптовалуте које су дигитални новац, наш закон познаје као дигиталну имовину за шта важе нека друга правила и за шта се сада уводи порез.
„Дакле, сви они који се баве рударењем мораће да плате порез на капиталну добит“, каже.
Према његовим речима, тренутно најпопуларнија криптовалута за копање у Србији је Итиријум.
ГЗС / Беба Бојовић, Инфо Лига
