Златно лето најчувенијег села Шумадије 



 

Златно лето најчувенијег села Шумадије
25.01.2020 14:58 | 0 коментар(а)



Мрчајевци: Виђени Мрчајевчани окупили су се јуче у сумрак у чајџиници завичајног Дома културе с поводом којим се не да похвалити ниједно село.
Додела призњања - фото ГЗС

Они су лани живели у златном лету и добили прегршта награда и признања која су обележила повест најучувенијег села Шумадије.

Радослав Богићевић, председник МЗ ,,Мрчајевци" - фото: ГЗС

„Окупили смо се да предочимо шта су то Мрчајевци у претходној години добили, па ево... Проглашени смо за најбољу Месну заједницу у Србији до 3.000 становника, Милорад Јевђовић је добио златну медаљу Културно - просветне заједнице за допринос културном стваралаштву на нивоу Србије, Милун Тошић за иновације у кулинарству, то је његов чувени лонац за Гиниса у кувању свадбарског купуса.  КУД „Радиша Поштић” је добило златну медаљу за сто година рада, ОШ „Татомир Анђелић”, кућа знања стара 182 године добила је Децембарску награду града Чачка, као и Луне Левајац, пре три лета. То су само нека од републичких и градских признања” - каже за ГЗС  Радослав Богићевић, председник Месне заједнице у Мрчајевцима, иначе доктор ветерине.

И подсећа, одмах, да је ово село од давнина било посвећено култури:

„Мрчајевци су село свирача и певача, чувених Обрена Пјевовића и Мирослава Илића. Овде људи вредно раде у пољопривреди а увече, кад немају другог посла, смишљају шта ће то да се дешава у селу током зиме. А знате да постоје `Купусијада` и `Међународни песнички сусрети` у Мрчајевцима, смотра дечјег стваралаштва, ликовна колонија и многи спортски догађаји. Ибарска магистрала даје импулс животу овдашњем па су се људи снашли да направе угоститељске објекте, да зауставе пролазнике како би се окрепили, а они који се баве пољопривредом пласирају своје производе локалним угоститељима. То је тако један круг који је од Мрчајеваца створио веома лепо место, које живи и ноћу и дању”.

Обвој заједници сложних и марљивих људи обратили су се, надахнутим беседама, и Живорад Ајдачић, председник Културно – просветне заједнице Србије, и књижевник Луне Левајац, оснивач међународних „Мрчајевачких песничких сусрета”, који ће се, на лето, подичити са две деценије непрекинутог трајања. А, ево шта кажу домороци.

Злата Јевђовић, председница КУД „Радиша Поштић” - фото:ГЗС

Рецимо, Злата Јевђовић, која данас води месно Културно – уметничко друштво „Радиша Поштић”, овенчано столетном традицијом и поштовањем:

„Добили смо награду Културно - просветне заједнице, благодаримо и тим пријатељима и граду Чачку. Трудићемо се да ту награду оправдамо, радићемо што више, јаче, снажније и боље”.

Милун Тошић, са зчатном плакетом за највећи лонац на свету - фото: ГЗС

Милун Тошић је за својих осамдесет и кусур лета много чега претурио преко шака, највише купуса и меса, сланине и зачина. Један од првака у справљању свадбарског купуса, посластице коју од свих народа на свету справља једино српски, и плантерани рекордер по суду за то. Његов земљани лонац хвата 560 литара тог јела, и нигде нема крупнијег.

„Из тог лонца муже да руча 1.500 душа, или скоро читаво наше село. Јело спремам од купуса са обала наше освештане Западне Мораве, и нека се јави неко ко направи већи. Ако ми неко пружи мало помоћи, спремам се да за следећу `Купусијаду` направим лонац од 600 литара и онда можемо да запевамо `Не може нам нико ништа`” - каже Тошић за ГЗС.

Донео је на дружење, разуме се, лонац свог тек чувеног купуса са говедином и „свињаријама” и два велика плеха вруће проје.

И није му тешко да у својој деветој деценији, као један од оснивача „Купусијаде” данас седне у аутобус и оде у Републику Српску да би тамо нашим саплеменицима приготовио специјелитет који се не заборавља. У тако богатом веку заметнуло се ко зна колико занимљивих прича, па Милун подсећа на једну од њих:

„Кад сам добио признање за овај џиновски лонац одем на песниружење које прави Луне Левајац, па се неки другари сете да ми честитају, ту беше и једна жена. Пита ме: `Јеси ли ти онај што је рекао да је у свом месту најтеже добити признање?` Узвратих да јесам, а она на то: `Чекај да те пољубим, рече`. Није било оно, Боже ме опрости, уста на уста, него оно мало са стране и ајде кући. Ја се са тим хвалим по кући, док моја жена гунђа. Што гунђа не знам ни ја. Сутрадан ујутро на тацни, где треба шољица да ми буде, стоји ђинђува. `Ево ти ове ђинђуве и врати оној што си се са њом вато и љубио, мађије неке си донео у кућу`, рече моја супруга. А није била ђинђувица него капсулица `простамола` коју је она пронашла. 

 

Љубиша Спасовић, одборник - фото: ГЗС

Одборник из Мрчајеваца у Скупштини града Чачка, Љубиша Спасовић, почаствован је плакетом за рад на сређивању села, заједно са председником МЗ Богићевићем и описује нам шта су све освојили у минулој години, рекавши пуне душе:

„Поносан сам што потичем из једног од најлепших села Шумадије”.

 

др Миљан Стаматовић - фото: ГЗС

Мрчајевчанином се данас осећа и зубар др Миљан Стаматовић, иако је овде дошао пре само неколико година. Каже нам:

„Стицајем животних околности ја и супруга, као стоматолози са службом у Београду, одлучили смо се да из тог великог села пређемо у Шумадију, у средиште дешавања, и овде гајимо своје петоро деце и радимо у струци, стоматолошкој. Тренутно је стање три - два за дечаке” - каже он али ће се, боже здравља, породица увећати.

Мрчајевчани су од памтивека волели да се баве и политиком што није увек захвална делатност јер се, између победа на изборима, повремено и губи. Имали су своје људе на местима председника општинског комитета Савеза комуниста у Чачку и потпредседника општине Чачак а данас је од завичајаца на највишем месту Милорад Јевђовић, на дужности заменика председника Скупштине града Чачка.

Милорад Јевђовић, заменик председника Скупштине града Чачка - фото:ГЗС

„Помажем свом селу највише што могу и ево довршавамо обнову Дома културе и припремамо велику свечаност за април ове године. И срећан сам што смо ми можда једино село у Србији које деценијама не губи становништво. На попису 1948. године било нас је 2.777, а на последњем 2.767” - навео је Јевђовић за ГЗС.

Мрчајевци се, иначе, помињу у записима од још 1528. године, тада под називом Мрчајевац. А ове ноћи у лепо моравско човечанство из чајџинице нас је испратила арија изворне певачке групе „Стари помељари”, а један од баритона зове се Гиге Гајовић, који је угазио у 93. годину. „Мрчајевци, моје родно село...” чуло се иза нас...

Певачка група „Стари помељари” - фото:ГЗС

ГЗС

 







Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 

















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
060 5000 150, 032 347 001

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 88.820.819 посета
Тренутно на сајту: 237 посетилац(a)