До одлуке да конвенционалне саднице замени органским, Миро је дошао након вишегодишњег лошег пласмана и лоше цене обичних малина.

“Није било лако да се одлучимо за органску производњу, јер смо морали испунити ригорозне услове. Три године смо праћени од стране сертификоване куће да ли је све максимално природно. Све се ради ручно, копање, косидба, плевљење, а као прихрана у обзир долазе само природно ђубриво, коприва или бели лук”, рекао је Миро Рајковић за Агро прес.

У органској производњи све мора да се ради ручно, фото: Агро Прес

Иако се у органску производњу улаже много више труда и рада негео у конвенционалну, а и приходи због смањене прихране су мањи, то се према речима воћара ипак исплати јер потражња за органским малинама је већа, као и зарада.

“Због ниске цене малине, ми смо одлучили да прекинемо са тим начином производње. Цена органских је чак и до три пута већа и ту је наша рачуница. Исплати се , али мора много више да се ради. На нешем гзадинству ангажована је цела породица, мајка, супруга и деца и сви дајемо свој максимум. Производе прерађујемо у органске сокове, слатка и ликере, а остатак складиштимо у нашој хладњичи и пасирсамо купцима широм Србије и Босне и Херцеговине”, каже Рајковић.

Дуги низ година бављења воћарством, невео је Рајковиће да одфу и корак даље тако да сад из њиховог газдибстава стижу и готови производи.

“Све што произведемо на нашем имању, ми то и прерадимо јер само од узгајања и продаје воћа не можемо да зарадимо. Потражња за домаћим соковима и џемовима је изузетно велика, а производимо и смесе за џем од шипурка како би домаћицама олакшали прављење џема код куће”, кроз осмех прича Слађана Рајковић, домаћица у пољопривредном газдинству Нетакс.

Слађана Рајковић, фото: Агро Прес

Прерадом свог воћа Рајковићи више не зависе у толикој мери од наткупаца, већ од сопственог рада и залагања што је њихов начин за успех.

Агро Прес