Иван Босиљчић : Моћ уметности је исцељујућа 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Иван Босиљчић : Моћ уметности је исцељујућа
Trenutno na sajtu: 407       |       Podeli:
16.12.2014 | 0 коментар(а)



Чачак - Моћ уметности је исцељујућа, а говор поезије је говор богова, рекао је синоћ за Глас западне Србије глумац Иван Босиљчић.

Он наводи  да треба неговати говорење поезије, које је, подсећа, некада била кафанска дисциплина.
"Људи се некада нађу у кафани, поједу, попију и крену да се надмећу у говорењу стихова, али негде се то изгубило и морамо то вратити", навео је он истичући да је поезија говор богова коју не треба себи да ускраћујемо. На питање какав је положај глумаца у Србији, Босиљчић је ову професију упоредио са лекарском напоменувши да се људи међусобно не поштују.
"У последње време имам утисак да генерално људи себе не поштују. Пре него што сам почео да снимам серију Ургентни центар мислио сам да професије глумца и доктора немају ништа заједничко, међутим, закључио сам да ипак постоји спона", наводи уметник. Он каже да нико, ни о једнима, ни о другима, не размишљају шта је у међувремену и иза сцене, јер их људи, углавном виде на сцени, у пуном сјају.
"Не би нама због тог размишљања била већа плата, не би нам се поправио положај, али чини ми се да би постојало више медјусобног уважавања и што је најважније поштовања према себи самима", указао је Босиљчић. Упитан да ли више воли позориште или филм, глумац каже да не може да их раздваја. Његове многе колеге би, сматра, рекли да је то позориште, али не и он.
"Подједнако сам глумац и пред камерама и на даскама које живот значе - када уживам у сусрету са публиком. Позориште је више спортска дисциплина, наступ пред камерама је финале и ова два уметничка заната ми се стално преплићу", наглашава Босиљчић и додаје да из позоришта носи жар који са задовољством презентује пред камерама. Енергија коју размењује са публиком са сцене може бити исцељујућа, али и погубна.
"Позориште није ни мало угодно место за глумца, у њему се прославља, али оно може бити и арена у којој вас гледају као гладијатора. Некада смо на ивици снаге, нисмо у емотивном балансу, не можемо да донесемо оно што је потребно, али то морамо сакрити од гледалаца и наступити у пуном сјају", истиче глумац. Говорећи о наградама, Босиљчић каже да их не прижељукује, јер сматра да би се то могло претворити у алавост и грамзивост. 


"Свако ко каријеру гради по тим параметрима награђивања греши, али драго ми је што сам награђиван. Најдраже ми је Стеријино признање које сам добио за представу Зона Замфирова", рекао је глумац. Срби су, како истиче, културан народ и не треба веровати онима који говоре другачије. Доказ за то је, наводи, наша традиција, а само један од примера је фолклор. Он саветује и онима који нису љубитељи фолклора да некада оду на пробу и поразмисле шта је то.
"Имамо лепе девојке, српске делије који играју и певају о љубави, надигравању, односу према отаџбини и када погледамо шта је све сабрано у томе говори о нашој култури", напомиње глумац. Босиљчић сматра да морамо са пуно самопоуздања да изенсемо и покажемо наше богатство и традицију што ће нас чинити победницима. 
Глумац је поручио младима да, без обзира којим занимањем се баве, били уметници или земљорадници, не забораве да буду добри људи.
"Јер, неки добри људи су пре 100 година дали животе за нас. Наши дедови и чукундедови су бранили ову земљу којом ходамо и у којој живимо. Ми у себи носимо шаку гена људи који су преживели проклетије и успротивили се великој неправди", подсетио је уметник и додао да се морамо молити за њих. Говорећи о културним манифестацијама у нашој земљи Босиљчић каже да сваки град треба да има неки мали фаестивал говорења поезије. Лако је Новом Саду који има Стеријино позорје, Београду који има БЕМУС, Ужицу који у октобру има фестивал.
"Сваки град треба да има неку своју културну манифестацију, а ја као уметник ћу дати све од себе да учествујем у оживљавању и трајању таквих смотри, јер је то начин да очувамо и уздигнемо културу", каже Босиљчић.
На питање шта ново спрема за публику уметник каже да су у Народном позоришту у Београду почеле пробе чувеног комада Љубомира Симовића „Чудо у Шаргану“, у адаптацији и режији Егона Савина, а премијера представе очекује се средином фебрауара на Великој сцени.
"Улоге, поред мене, тумаче Душанка Стојановић Глид, Наташа Нинковић, Хана Селимовић,  Предраг Ејдус, Борис Пинговић, Слобода Мићаловић, Александар Срећковицх, Александар Ђурица и други. Није на мени да оцењујем, али мислим да цхе бити сјајна", закључио је Босиљчић.

Глас западне Србије



PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије

Телефон: 032 347 001 | Мејл: redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.783.927 посета
Тренутно на сајту: 408 посетилац(a)