али онима који познају политичку сцену у том граду и није. Дејан Ковачевић први човек напредњака у рудничко - таковској нахији, постигао је на овим изборима изузетан резултат и поправио га за читавих 12 одсто у односу на изборе из 2016. године. Пре свега успео је да изведе велики број гласача на биралишта, чак 51,9 одсто, што у ситуацији бојкота није било ни мао лако, а онда и оствари победу која ће остати уписана као највећа победа једне стране у овој општини у историји, јер то никада у граду под Рудником није пошло за руком ни једној партији. Веома је занимљиво да се Ковачевић пре непуних годину дана налазио пред сменом коју су му припремали поједини чланови из сопствене партије, јер није прихватао да игра како су диктирали поједини координатори у спрези са локалним комбинацијама и политичким тајкунима. Остаће упамћен састанак на којем су му ти исти издиктирали услове, тада је Ковачевић устао и рекао „онда ви водите општину, ја нисам за такве комбинацију“, узео капут и кренуо на врата. Тада је настала фртутма, што је стигло и до врха странке, а Ковачевић, иако је одбио ултиматум, успео је да преживи тај политички тренутак.

Данас, годину дана касније, резултат говори све. Ковачевић је остао доследан својим ставовима који су добили тежину у народу и вероватно одатле и извире његов сјајан резултат који је остварио иако он често понавља „људи ми смо извођачи радова на терену, шта бисмо ми да није Вучићеве помоћи, ништа не би урадили”.

Данас милановачки напредњаци имају резултат са којим мирне душе могу сами да формирају власт у овом граду. Међутим, вероватно да Ковачевићев карактер неће оставити коалиционе партнере са којима је заједно прегрмео турбулентан период, а то је СПС, тако да је готово извесно да ће са њима бити формирана нова - стара владајућа већина.

У сваком случају Ковачевић заслужује честитке на труду и раду у својој општини, иако је пред овим младим а може се рећи и часним политичарем са већ поприличним искуством нови почетак.

ГЗС