али већина грађана Србије одлучно одбацује такве бесмислице. За њих је то Свети Трифун.

Православни верници славе Светог Трифуна, заштитника виноградара и пољских радова. Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна.

Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели.

Бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства па је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове поделио сиромасима.

Када је на римски престо дошао цар Декије, Свети Трифун је много пострадао, али је сва та мучења радо подносио говорећи: „О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам у име Исуса Христа Господа и Бога мога!“ . . Мучитељи су га осудили и 250. године убили.

Свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши на њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња.

Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и „заклинаније свјатаго мученика Трифуна“.

Светог Трифуна славе гостионичари.

Агенције