чак иако је њихова годишња зарада преко 100.000 долара
Супротно популарном веровању, „ово није само проблем оних са најнижим зарадама", тврди Ден Меклин, генрални директор америчке компаније „Салари фајненс" и кооснивач компаније „СоФи" за портал „ЦНБЦ Мејк ит".
За многе, узрок овог проблема је пораст скупоће живота – укључујући цене хране, опреме за домаћинство, образовања и медицинске помоћи. Током протекле године, основни трошкови порасли су за 2,3 одсто, према истраживању Бироа за радну статистику. Цена медицинске неге порасла је за 4,6 процената током 2019. године, а ово је било највеће повећање још од 2007. године, наводи Биро. Цена одржавања домаћинства скочила је за 3,2 одсто прошле године, трошкови образовања су се повећали за 2,1 одсто, а цена хране за 1,8 процената.
За неке, проблем су стагнирајуће плате. Оне током протекле године ефективно нису расле – повећале су се само за 0,2 одсто, како тврди "Пејскејл индекс". Али, гледајући дужи период, „Пејскејл" је дошао до закључка да је просечна плата заправо смањена за 9 одсто од 2006. године.
Невезано за разлог, борба да се плате рачуни и стави храна на сто када немате довољно новца води до много стреса, показују истраживања „Салари фајненса". Финансијски стрес данас доминира, са стопом од 42 одсто радног становништва који се са њим бори. Ово је проценат који Ден Меклин сматра екстремно забрињавајућим.
Ејми (36) блиско је упозната са понестајањем новца и сналажењем за исти, нарочито током сезоне пореза, од јануара до априла, када порески обвезници припремају извештаје плаћања својих пореза за претходну годину и надају се повраћају бар дела новца. Ово се све дешава упркос томе што њен муж и она зарађују око 50.000 долара годишње, само мало мање од просечног дохотка у Америци.
„Сезона пореза је тешка за нас јер не добијамо повраћај новца, већ рачун колико још треба да платимо", каже Ејми за "ЦНБЦ Мејк ит". Њен муж, који је примарни зарађивач у њиховом дому, ради за компанију у другој америчкој држави, тако да им се неки државни порези не рефундирају. Углавном се заврши тако што имају већи дуг државног пореза, док им се федерални рефундира.
„Никад немамо много, али на пролеће, лето и јесен можемо да приуштимо себи шта желимо у супермаркетима", каже Ејми. Најтеже им буде током зиме, када рачун за грејање поскупи, а ближи се и сезона пореза. Тада се враћају штедњи у супермаркету.
Како би заштитили своју будућност од финансијских претњи, Том Буч, генерални директор малопродаје у предузећу "ТД Америтрејд", недавно је препоручио Американцима да почну да развијају финансијке планове и направе фондове за хитне случајеве који би могли да покрију три до шест месеци трошкова живота. Одвајање аутоматских дневних или недељних трансфера са банковног рачуна од само пет долара помоћи ће да се фонд за хитне случајеве формира. Треба размотрити и отварање штедног рачуна високог приноса који ће донети више новца.
Међутим, ово је лакше рећи него урадити за оне који редовно остају без новца, будући да скоро половина испитаних радника у истраживању „Салари фајненса" каже да уопште и нема новац који је специфично одвојен за хитне случајеве.
ГЗС/Б92