у Топчидеру. Она је до недавно радила као научни истраживач у чачанском Инстзитуту за воћарство.

Институт за земљиште је једна од најстаријих научноистраживачких организација у Србији. Акт о „Устроениу Земљоделске Школе“ у Топчидеру потписао је књаз Александар Карађордевић 10. јануара 1853. године. У њему се каже да се „школа ова о Ðурдевдану 1853. отвори и да се од народног приреза одржава, кога плаћа свака пореска и чиновничка глава“.

Др Мира Милинковић, виши научни сарадник, фото: Институт за воћарство Чачак

Затим је из тих темеља поникла Нижа пољопривредна школа, па Пољопривредна и хемијска огледна станица. Те установе су биле први зачетници данас познатих и признатих Института у Србије, у Топчидеру, Земун пољу, Крагујевцу, Чачку, Новом Саду, Зајечару, Приштини. Сви су они из матичне установе у Топчидеру понели основу за ширење и усавршавање научног рада.

Институт за земљиште с поносом истиче историјат свог настајања и изузетно велики број научних и стручних радника који су радили и постигли завидне резултате на пољу научног рада и унапређења пољопривреде.

Узимајући у обзир епохалне резултате минулих генерација, које нису штеделе енергију и време за остварење постављених циљева у погледу очувања и рационалног коришћења земљишта, на млађима је да наставе традиције претходника.Загађеност земљишта, услед индустрије и других видова загађења је, нажалост, већа него раније, па су и постављени изазови пред младим генерацијама повећани. Међутим, када су претходне генерације, немајући адекватну опрему, успеле да разрешавају акутне проблеме везане за земљиште, уверени смо да ће и ова и наредне генерације истраживача наставити зацртаним путањама како би земљиште, као најдрагоценији ресурс, остављали својим поколењима.

ГЗС