у појединачној конкуренцији, а од poчетка априла хотел седмично прима децу из школа широм Србије које у Драгачеву реализују наставу у природи.
„Надам да смо организацијом овог првенства направили добар искорак у том правцу имајући у виду да је драгачевски крај познат по врхунским шахистима, што ће, верујем, и у наредном периоду омогућити да се оваква и слична такмичења одржавају у нашем хотелу” - каже за РИНУ Срђан Стојановић, директор „Нордика”.
Како данас изгледа свакодневица некад чувене „Златне трубе”?
„Компанија `Оцеан Рентал` из Београда купила је `Трубу` 2015. године и имајући у виду да смо се се окренули ђачком, спортском и рекреативном туризму тадашњи назив хотела, иако је бренд био прилично утемељен, једноставно није био адекватан за наступ на тржишту којем смо планирали да се окренемо. Зато смо хотел преименовали и данас носи назив `Нордик`. Стојановић истиче да је циљ инвестиције да се искористи потенцијал бренда Гуча и Сабора трубача по којем је место познато, али напомиње:
„Наш мотив је био да представимо Гучу и Драгачево туристичком тржишту као дестинацију која може бити интересантна седам до осам месеци у току године, а не само као место окупљања љубитеља трубе на неколико дана. Хотел смо преузели из стечаја, затворен, без особља и прилично девастиран и запуштен. Да би уопште могао да се стави у употребу била су неопходна значајна улагања. Оно што свакако стоји то је да је дело архитекте Михаила Митровића заиста велелепно, урађено по свим прописима и стандардима за време у ком је хотел грађен, али да је наравно било уочљиво да није одржаван од 2010”.
Малишани на рекреативној настави, фото: Нордик
Паралелно са улагањем у сам објекат, нови власници упустили су се у тржишну утакмицу и промовисање пре свега Гуче као дестинације која има одличне предуслове за организовање спортских припрема, али и ђачких екскурзија и наставе у природи. У прилог овоме иду одлични природни услови, спортска инфраструктура - која обухвата комплекс два фудбалска терена и терена за мале спортове, бетонског пливачког базена од 25 метара, као и две школске спортске дворане.
„У почетку, наравно, имали смо потешкоћа да Гучу наметнемо као једну од десетинација и спортским кллубовима и школама. Али, успели смо интензивном кампањом и директном комуникацијом, пре свега захваљујући томе што смо значајан број клубова, школа и туристичких агенција директно довели у Гучу и сам хотел, што је било пресудно да и они дођу до закључка да Гуча није само место одржавања светског фестивала трубе”.
Стојановић подсећа да је ово одредиште у драгачевским брдима својевремено угостило многа славна имена, од принцеза (Јелисавета Карађорђевић), бројних политичких званичника и генерала, до најчувенијих кошаркашких тренера на планети. И додаје:
„Данас располажемо са 115 лежаја у собама од једног до три кревета. Имамо преуређене 33 собе и три апартмана, три ресторанске сале са 450 столица, дечју играоницу. Једна од сала намењена је одржавању конференција и семинара што нам је такође један од циљева у наредном периоду, док на нашој, најлепшој тераси у Гучи може одједном да се угости око 200 посетилаца. Оно чиме смо на почетку `купили` прве госте јесте одлична кухиња, по чему је читаво Драгачево познато, као и добра услуга. На основу тога добили смо клубове који нам неколико година заредом долазе на летње припреме, попут КК Барич из Обреновца, ФК Бачка из Бачке Паланке, док су најчешћи посетиоци одбојкаши, кошаркаши, фудбалери, али имамо и клубове из категорије борилачких спортова.
Директор хотела "Нордик" Срђан Стојановић, фото: Нордик
Како иде са ђачким туризмом?
„Тај посао започели смо током 2018. године, са десетак школа из јужне и источне Србије. Ове године почели смо да радимо и са школама из Београда и Прокупља. Очекујемо да од наредне школске године успоставимо сарадњу са већим бројем школа у Војводини”.
Шта су проблеми који вас прате?
„Оно што нам је у овом тренутку значајан изазов то је да Гуча као дестинација још не може ценовно да прати знатно познатије туристичке дестинације у Србији, па су нам трошкови промоције самим тим и већи.Међутим, и то се мења. Овај део Србије ће завршетком започетих путних коридора постати све пожељнија дестинација. Гуча има ту предност да је на непуних сат времена удаљена од Златибора, на пола сата од Овчарско – кабларске клисуре, а да су Чачак и Ивањица, као већи центри удаљени по двадесетак километара. С друге стране, мало је места у Србији задржало изглед старе српске варошице попут Гуче, а при том на 500 метара од центра имате уређене малињаке, воћњаке, пешачке руте у брдима...Тренутно имамо осморо стално запослених док у периоду пуне сезоне тај број буде и већи”.
Хотел је после банкротства продат тек из седмог покушаја, 2014. године. На првој продаји, 12. октобра 2012. године, почетна цена износила је 86,64 милиона динара, на другој 69, трећој 55, четвртој 45, петој 40 а на шестој, 14. марта 2014. године, 35 милиона динара.
Хотел у Гучи саграђен је по пројекту Михаила Митровића, са 2.320 квадрата укупног простора и 103 лежаја, и отворен 1981. године. Крајем прошлог века створено је мешовито друштво у којем је УТП „Драгачево”, као дотадашњи власник хотела, задржало 36 одсто капитала, док је већи део, по тадашњем Закону о приватизацији, откупио београдски привредник Слободан Младеновић.
Рецепција у хотелу "Нордик", фото: Нордик
Хотел је 2009. године добио и свој хелидром, али је због сталног пада броја гостију затворен на Видовдан, 28. јуна 2011. године, кад је банкротирало предузеће „Евротурс” чији је највреднији иметак био.
У Гучи је на том месту од 1932. стајала кафана „Оријент“ са помоћним зградама. Власник крчме, мештанин и шаљивџија Добросав Протић, заповедио је да се на зидовима испишу следеће поруке: „Ко пије, умреће – ко не пије, и пре ће” и „Чија ли је – чија бити неће”. Убрзо је банкротирао па је Драгачевска пољопривредна банка 1936. године кафану дала у закуп Средоју Протићу.
РИНА
