Кашан, на надморској висини од 1307 метара, забележиле су учестале посете ове дивљачи,  рекао је за агенцију РИНА Вјекослав Јоксимовић, председник  Удружења грађана "Јадовник".

"Прошле године последњи пут видели смо мрког медведа на хранилишту 30. октобра, а ове године још увек не спавају", изјавио је Јоксимовић.

Вјекосав Јоксимовић, председник Удружења грађана "Јадовник", фото: РИНА

Пријепољско удружење "Јадовник-оаза нетакнуте природе", већ девет година  храни дивље животиње и ретке птице на тој планини, због чега дивљач све ређе наноси штету мештанима у кањону Милешевке. Снимци видео надзора постављеног на хранилиштима, драгоцена су база података у очувању животне средине.  

"У септембру 2017.године маркирали смо мрког медведа и дали му име Милош, по простору на коме се родио и борави.То је први примерак који је маркиран на територији Србије ван Националног парка Тара. Често долази на ова хранилишта. Поред њега виђали смо  још две јединке мрког медведа који нису маркирани. Најактивнији су у овом периоду пред хибернацију и тада најчешће долазе на хранилишта. Годишње им изнесемо око 750 килограма кукуруза", рекао је  Јоксимовић који је свакодневно на Јадовнику. 

У кањону Милешевке мрки медвед  први пут је виђен пре више од  20 година. Откако је на  вису Кашан постављено хранилиште, медведи више не праве штету у торовима.

"Ја на Јадовнику живим од рођења, али од како је постављено хранилиште за медведе, те животиње више не праве проблеме мештанима. Нисам чуо да се неко жалио ни у селу, да је било штете. Ја сам до сада само једном видео мрког медведа и то на безбедној удаљености, од скоро 250 метара", рекао је мештанин Каћева , Мехмед Мусановић.

Мехмед Мусамовић, мештанин Качева, фото: РИНА

Удружење грађана "Јадовник"  из Пријепоља, поставило је три хранилишта за дивље животиње и ретке птице, и  шест камера за праћење њиховог кретања.   Годишње  више  од 35 тона   житарица, тела угинулих домаћих животиња и  кланичког отпада,   изнесу  на хранилишта. На тај начин помажу дивљачи да преживи, али раде и на очувању животне средине.

"Ми на хранилишта износимо оно што би најчешеће завршило у кориту реке или на депонији. Због тога апелујемо на све сточаре или власнике сеоских домаћинстава да позову нас када им  угине нека животиња, јер ћемо ми то однети на хранилиште и тако помоћи дивљим животињама и ретким птицама да преживе ", изјавила је за агенцију РИНА Милица Јоксимовић из УГ "Јадовник".

Милица Јоксимовић, Удружење "Јадовник", фото: РИНА

Кањон Милешевке  једно је од три станишта белоглавих супова у Србији, а недавно их је пребројано 35 парова. Поред ове по много чему јединствене птице на хранилиште Кашан долазе и вукови, дивље свиње, лисице, а после неколико деценија виђен је и црни лешинар.

ГЗС/ Регионална информативна агенција (РИНА)