- 90 година од када су у Пријепољу изашле прве новине „Санџак” и 70 лета од када је штампан први број „Гласа Полимља”
Први број „Санџака” штампан је у Ужицу. Суочаван с цензуром и забранама, пре Другог светског рата мењао је име у „Рашка”, па „Нови Санџак”, а после рата, када је опет покренут марта 1952, био је „Глас Полимља” и „Полимље”.
Фото: принтскрин
„За оно време и ондашње прилике појава ’Санџака’ у Пријепољу 1. фебруара 1932. године била је смео подухват. Основна интенција листа била је развијање и јачање демократског духа и напреднијих схватања. Лист је био постављен на широку платформу и од првог броја могао се видети његов опозициони карактер. На његовим страницама износили су мишљења људи различитих политичких схватања, али је већину спајала иста тежња и заједнички напор да се разбије Шестојануарска диктатура и створе повољнији услови за напредак земље, па и нашег краја...”
Тако се 1967. године у пријепољском листу „Полимље” сећао Миливоје Жугић, оснивач, власник и уредник првих новина у Пријепољу. У ауторском тексту „Појава штампе у нашем крају” посведочио је да се „Санџак” борио с разним тешкоћама, „али је најтежа била борба са цензуром”. Цитат је издвојио искусни пријепољски новинар Милан Цмиљановић у свом тексту о 90 година новинарства у Пријепољу, које је започело тако што је Жугић продао очеву ливаду у Црној Гори да би у овом градићу на обалама Лима покренуо новине. Било је то 20 година после ослобођења ове области у балканским ратовима, када је у Пријепољу било само 17 одсто писменог становништва.
Ликовне прилоге у „Санџаку” радио је академски сликар из Нове Вароши Пиво Караматијевић, у овом листу објављивао је карикатуре и Пјер Крижанић, а активни сарадник новина био је и Пивов отац, прота Јевстатије Караматијевић, који је у доба османлијске царевине био дописник „Цариградског гласника” из Старог Влаха.
На темељима предратног „Санџака” у Пријепољу је 1. марта 1952. штампан први број „Гласа Полимља”. Издавач је Срески одбор Народног фронта, а „Реч уредништва” у првом броју каже да лист обухвата Сјенички, Златарски, Прибојски и Милешевски срез „јер се сва четири налазе у сливу реке Лим”. Следеће године мења име у „Полимље”.
Тих педесетих година пријепољске новине имају свог дописника из Кине – пре „Политике”. У сваком броју занимљивим текстовима оглашавао се етнолог Петар Влаховић, који је од 1955. до 1957. године боравио у најмногољуднијој земљи света на специјалистичким студијама биофизичке и етничке антропологије. Средином шездесетих у Србији су постојала само 24 локална листа и међу њима је и „Полимље”, које је „покривало” и општине Нова Варош и Прибој.
Године 1977. изашао је 1000. број, а 2002. године – 2000. број. Први стипендиста листа, уједно и последњи, био је студент журналистике на Београдском универзитету Радоман Ирић, који је 1970. на Факултету политичких наука био један од покретача листа „Политиколог”. Током претходних деценија за лист који је излазио најчешће седмично (некада и двонедељно или на десет дана), говорили су Миодраг Булатовић, Зуко Џумхур, Предраг Милојевић, Мирослав Радојчић, Драгослав Срејовић, Ђорђе Кадијевић, Милан Коњовић, Милорад Павић, Живко Николић, Светлана Велмар Јанковић, Зоран Радмиловић, Љуба Тадић, Дејан Медаковић, Милосав Тешић, Стефан Миленковић, Владе Дивац...
Први професионални главни уредник и директор „Полимља” био је Влајко Потежица (1923-2008), док је цео радни век у листу провео Љубивоје Алексић (1923/2015), технички уредник. На климавој уредничкој столици најдуже се задржао учитељ из Сопотнице Милорад Веруовић (1928-2004), чак 15 година, када се и задобија највеће поверење читалаца, насловне стране јубиларних бројева штампају у боји, издају књиге...
Фото: принтскрин
„Полимље” је издавало и дечје новине „Моја школа”, настављајући традицију ђачког журнализма, коју су 1936. у селу Камена Гора покренули браћа Миодраговић, учитељи. Тај каменогорски ђачки лист „Наш саморад” штампан је чак у Битољу, и то у 1.000 примерака! „Полимље” је у првомајском броју јубиларне 1972. штампано у рекордном тиражу од 10.500 примерака и први пут с насловницом у боји. Новогодишњи број новина у време хиперинфлације 1993. коштао је 500 милијарди динара (са 11 нула које нису могле да стану у заглавље листа, па је цена исписана и словима), а годину касније, после монетарне реформе, коштао је само динар.
„Полимље” је приватизовано 2007. године за мање од хиљаду евра. Резигнирано звучи поређење да би већу вредност имали сви комплети пријепољских новина када би се ставили на кантар и продали као стара хартија. Ипак, „та стара, штампана хартија као хроника претходних 90 пријепољских лета – одавно је хартија од вредности”, казао је аутор књиге „Штампу без зуба сви уједају”, посвећене јубилеју листа „Полимље”, Милан Цмиљановић.
Током 2021. године изузимањем из стечајне масе претходног власника, Информативно предузеће „Полимље” је продато новом власнику, који крајем 2021. формира нове органе предузећа и уз наставак уређивачке политике незавнисног медија, гласила које је хроничар пријепољског и целог подручја тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, наставља са четворо запослених мисију информисања јавности кроз штампано издање новина које излазе једном седмично и портала који бележи све већу посећеност и утицај у јавном животу Пријепоља и регије.
Према речима садашњег директора листа „Полимље”, Горана Рековића, јубилеј се слави радно у условима финансијске и органиизационе консолидације предузећа.
Директор Полимља Горан Рековић, фото: фејсбук
„Нити смо у могућности нити је пригодно и етички да у тренутку када се суочавамо са чињеницом да су сва матерјално - техничка средства стара од 15 до 30 година, укључујући и давно застарелу компјутерску опрему неопходну за рад, организујемо било коју врсту свечаног обележавања значајног јубилеја. За овај јубилеј, на нашим страницам ћемо се присетити историје и значаја Полимља, а у току године када обезбедимо стабилне изворе финансирања и услове за редовно излажење и јачање Полимља, постараћемо се да са грађанима Пријепоља у пригодној форми интерактивне манифестације у граду заједно обележимо овај велики јубилеј. С обзиром на значај и допринос које је Полимље дало овој средини и целој регији очекујемо подршку и разумевање свих чинилаца који могу да помогну у процесу очувања овако значајне институције што Полимље сигурно јесте”, казао је Рековић.
Глас западне Србије
