Општина Ивањица скоро две деценије није обележавала Дан општине, а ове године је одлучено да се тај празник слави 16. јун, по чему је тај датум важан за Ивањицу? Како је замишљено обележавање Дана општине, које активности су предвиђене?

Тај датум је одређен због тога што је на тај дан 1866. године, кнез Михаило указом Ивањицу прогласио варошицом. Иако Ивањица није настала тада, већ је знатно старија, кнежев указ је веома важан документ у историји наше општине, због чега се јавном расправом дошло до одлуке да Дан општине обележавамо 16. јуна. Законом о локалној самоуправи предвиђено је да постоји Дан општине, што се тиче Ивањице укинут је 13. септембар, Дан ослобођења који је дуго година слављен, па због бројних околности општина није имала свој дан.

На последњој седници СО смо донели одлуку о проглашењу Дана општине, и утврдили награде, признања, међу којима је и почасни грађанин, а формиран је и Организациони одбор. Биће одржана свечана седница СО, додела признања и културно-уметнички програм. Због недовољно времена није испланирано много активности, али наредних година обележавање ће трајати више дана, са разноврснимсадржајима.

Као и остатак Србије, Ивањица пролази кроз тежак период, да ли бисте могли да направите кратак осврт на дешавања у вези са ивањичком привредом?

Ивањица је делила судбину Србије и многих других места са великим предузећима која су запошљавала хиљаде људи, а мало је таквих остало због махом неуспешних приватизација. На пример, у Ивањици Тепихара са 1700 Радника је у стечају, као и „Металац“, „Градитељ“, и „Леденица“. Суноврат тих великих привредних друштава тешко је надокнадити развојем малих и средњих предузећа, јер много људи је остало без посла, око 5000 њих.

И даље је присутан проблем великог предузећа конфекције „Јавор“ у реструктурирању, где је тренутно упослено око 600-700 радника, јер је уговор са бившим власником раскинут. То питање мора се решити до јуна 2014. године, имали смо контакте са министарствима, како бисмо нашли партнера за то предузеће, јер Влада настоји да одређена предузећа одржи извршавањем реприватизације. Било би значајно да „Јавор“ нађе партнера, јер је ту запослен велики број радне снаге.

У оваквим условима се тешко пуни буџет, да ли општина успева из таквог буџета да сервисира давања, инвестиције и текуће послове?

Када доносимо буџет веома је важно да ли је развојни или не, и да ли је инвестициони или не. Општина у складу са законом има јасне обавезе шта мора да финансира, а остатак средстава се распоређује за подстицаје и инвестиције, које се не финансирају само из буџета локалне самоуправе. Настојимо да из буџета Републике добијемо средства за одређене капиталне инвестиције, као што смо добијали годинама уназад и како ћемо добијати. Успевамо да финансирамо основне ствари, установе које смо у обавези, да покривамо трошкове школа, превоз ученика и друга давања, и ту немамо неких посебних дуговања. Оно што остаје из буџета улажемо у инвестиције, то нису мала средства у последњих неколико година, имамо задужења што се тиче кредита, али то не утиче на ликвидност буџета.

Нови порески закони олакшаће локалне буџете за знатне износе новца, будући да предвиђа смањивање стопе опорезивања дохотка са 12% на 10%, да ли ћете морати да ребалансом да умањите износе на одређеним позицијама?

Не само да се смањује стопа, него се повећава неопорезиви део, па ћемо имати мањи приход од зарада, а то су доста високи приходи чије учешће у буџету је високо. То ће имати велики утицај на буџет, па се мора извршити ребаланс, а пошто очекујемо и друге мере Владе још нисмо радили ребаланс буџета. Једна од тих мера је рационализација локалних самоуправа, која не би требало да се одрази на Ивањицу, јер је број радника у управи по свим критеријумима Владе.

Буџет је ликвидан и јасан, немамо великих дугова, исплаћујемо све обавезе. Нови порески закони сигурно ће са ранијим укидањем неких накнада и комуналних такси знатно утицати на буџет, умањиће га за око 20 милиона динара месечно. Трудићемо се да и са оваквим буџетом нађемо начина да финансирамо неопходне инвестиционе пројекте везане за бољи живот грађана.

Да ли је и колико општина Ивањица задужена, да ли је оптерећена кредитним задужењима, пошто можемо видети да су неке општине у Србији банкротирале?

Имамо нека кредитна задужења, око 15 милиона динара годишње, а задужења су извршена 2008, 2009 и 2010. године, углавном за инвестиције, за смећару, за ЈКП, водоснабдевање, пре свега за реконструкцију фабрике воде која ја била неопходна. Републичка дирекција за воде је највећим делом финансирала реконструкцију, али смо и ми морали да учествујемо, како бисмо успели да извршимо реконструкцију, и да урадимо цевовод од Ивањице до Прилика. То не утиче на ликвидност буџета, буџет ће бити ликвидан за две године у смислу да неће имати посебно кредитно задужење. Кредит узет за камион за смеће плаћамо 300 000 динара месечно, што износи око 3,5 милиона годишње, а он истиче 2017. године.

Има ли изгледа да се у Ивањици започну веће инвестиције, нпр подстицај запошљавања?

Не бих говорио о подстицају запошљавања по систему који ради НСЗ у сарадњи са локалним самоуправама, по коме се издвојена средства обе стране користе у систему јавних радова, самозапошљавања, програма прве шансе и стручне праксе. Овде је ипак неопходно да буде запошљавања у смислу инвестиција, планирано је буџетом за ову годину да локална самоуправа покуша да прибави неко земљиште у индустријској зони, како би исто било понуђено неком инвеститору.

Инвеститори се тешко налазе, због тога имамо сталне контакте са агенцијама и министарствима, који су дали обећања да ће покушати да доведу инвеститоре у Ивањицу, али и ми морамо створити неке услове. Отежавајућа околност за Ивањицу је то што није у близини ауто-пута, нема пругу, гас, нити аеродром у близини, па се инвеститори тешко одлучују да дођу у нашу општину. Треба наћи начин да се привуку постојећи успешни домаћи привредници да улажу у Ивањицу.

Колико је неопходна помоћ државе, да ли сте задовољни тренутним нивоом или држава треба више да се ангажује?

Све велике инвестиције иду преко државе, преко министарстава, много је лакше улагати у општине поред ауто-пута или север државе, него у Ивањицу, али не смемо да се обесхрабримо, јер је обећано да ће у наредном периоду бити утврђене могућности улагања у овој општини. Оно што не зависи од локалне самоуправе јесте да ће можда после добијања датума за придруживање ЕУ бити повољнија клима. Врло је тешко радити у оваквим условима и економској кризи која се више одражава на локалне самоуправе него на републику.

Који су послови планирани да буду урађени у овој години у области инфраструктуре?

Планира се наставак радова и завршетак водовода Ивањица–Прилике, добили смо од Републичке дирекције за воде 50 % средстава за резервоар на Буковици, а његовом изградњом коначно заокружујемо водоснабдевање Ивањица–Буковица–Прилике. Затим ће се радити секундарни водови који су такође планирани за ову годину. Остале инвестиције су везане за улице, канализацију, јавну расвету и то је нешто што се редовно ради. Истакао бих једну већу инвестицију, а то је локација бивше сточне пијаце, где ћемо решити питање канализације једног великог насеља, затим инвестицију за улицу Радисава Карапетровића, где се ради потпуна инфраструктура која због компликованог терена доста кошта, и још неколико улица.

Ради се и на отварању Голије о којој дуго причамо, коначно се кренуло са спајањем ресорта Одвраћеница, главног центра Голије, са једним путем, не само да би Ивањица била ближа, већ и да би имала квалитетан пут. Највећи део територије ове планине који је планиран за изградњу инфраструктуре, хотела и мотела налази се на подручју наше општине, и та инвестиција је кренула после посете председника Николића. Надамо се да ће ове године бити урађен пут од Преког брда до Одвраћенице, а у последњих месец дана стручне екипе Скијалишта Србије налазе се на подручју Голије, па ће се вероватно започети припреме за изградњу две ски-стазе, односно жичаре на подручју Одвраћеница– русник.

Да ли је у Ивањици урађена социјална карта грађана?

Није урађена у смислу да имамо потпуно стање, део радимо везано за ослобађање струје, а део око месних канцеларије, али то нису потпуни подаци, тако да не постоји у правом смислу социјална карта. Она је неопходна из много разлога, када нам се људи обраћају поводом неких проблема и када одлучујемо о томе морамо да имамо увид у право стање. Много грађана се обраћа због социјалних проблема и потреба, била је зима, није могло да се ради, сада ће бити сасвим другачије, јер ће многи бити у прилици да нешто зараде.

Ове године биће много културних дешавања у општини, свакако једна од најзначајнијих је Нушићијада. Какво је стање са финансијама у вези ове манифестације која је посзала ивањички бренд?

Нушићијада се одржава већ четири године, до сада је то успешно одрађивано у погледу организације и финансирања, задовољни смо бројем гостију, постала је бренд Ивањице и добила бројна признања туристичких организација. Треба проширити могућности да се културни садржаји у оквиру Нушићијаде одржавају не само у оквиру пешачке зоне до хотела, већ и шире.

Нушићијада за ову годину ће успешно обезбедити средства, према информацијама које имамо од сектора туризма Министарства економије, добићемо око 1,5 милиона динара по једном конкурсу, где се појавио КУДЕС, 1,1 милион од ПРОГРЕС-а, организације која је присутна у Ивањици (организација која спроводи један програм УН-а и швајцарске владе) и која се прикључила Нушићијади, део ће бити обезбеђен из буџета и очекујемо потрвду из Министарства културе. Инсистираоо сам и као председник Организационог одбора и као председник општине да се цео програм постави тако да буде што мање трошкова, али уз нормално функционисање.

Шта је са стадионом, хоће ли бити радова, будући да ФК Јавор неће моћи да игра у Суперлиги без рефлектора и испуњавања других стандарда?

Постоји иницијатива ФК Јавор о изградњи новог стадиона на локацији Јелића поље, где је и планирано да се ради. Обавили смо разговор са руководством ФК и на Општинском већу, договорили смо се да се крене у израду пројекта и техничке документације, и да се започне са процедуром спровођења могућности давања некоме у закуп изградње стадиона или да се то уради кроз јавно-правно партнерство општине и ФК, који би био носилац. Ипак, основна идеја је да то буде градски стадион, да буде власништво локалне самоуправе.

Постоје велике могућности да се обезбеди већи део средстава од ФСС, УЕФЕ и спонзора, или на неки други начин, али да и општина учествује одређеним износом, који би у овом тренутку представљао проблем. Када смо доносили у децембру буџет нисмо имали у виду да постоји иницијатива за изградњу стадиона, па смо средства планирали за сале у Приликама и Црљеви. Ребалансом ћемо покушати да издвојимо део средстава и како би се започело са изградњом стадиона.

Фудбалски клуб Јавор је бренд и симбол Ивањице, окупља много младих људи, што је у интересу општине, али морамо наћи начин да учешће општине буде што мање, и да следеће године планирамо то у буџету, јер нисам сигуран то ове године можемо урадити. Стадион је неопходан, постоји писмо ФСС да Јавор неће моћи да се такмичи ако стадион нема рефлекторе и не испуњава услове, локација постоји, добра воља руководства ФК Јавор такође, па ћемо наћи начин да кренемо у инвестицију.

Какво је стање у области туризма, Голија је једна од најлепших планина у Србији, али је и даље далеко од онога каква би требало да буде?

Одређене инвестиције већ су започете, ове године министри и председник републике посетили су Голију, где су се упознали са квалитетима и потенцијалима ове планине. Кренула је изградња, па очекујем да се уради пут који је неопходан, без обзира на кризу, и да повеже Голијску реку као центар туризма на Голији и Подвраћеницу, а додатан подстицај развоју даће и изградња ски-стаза.

Шта је са коалицијом у Ивањици, рекло би се да имате стабилну већину и да добро функционишете?

Седнице СО се одржавају редовно, нема посебних проблема, сарађујемо одлично, и свако обавља своја задужења. То се односи на коалицију, а када су у питању установе и управа то није на сасвим задовољавајућем нивоу, али је сваке године све боље.

ШПИК има проблем са аерозагађењем, било је најава да ће доћи до затварања фабрике у августу ако не дође до смањења загађења, а истовремено има и много притужби грађана. Какав је ваш став о томе?

ШПИК дуго постоји, шта год да кажем о томе ризикујем да буде погрешно протумачено, проблем постоји, излазио сам на лице места и уверио се да пиљевина и бука загађују околину. Недавно смо разговарали са инспекцијама из министарства, постоји рок везан за 31. август да се стање усклади са параметрима према нашим прописима.

Не знам шта да урадим, није добро да се затвори фабрика, јер у њој ради доста радника и опслужује је доста људи. Мора се наћи могућност за спровођење елабората са Машинског факултета у Краљеву из 2006. године, како би се смањила бука колико је могуће. Тешко је све то елиминисати, опрема је застарела, Италијани, који су власници, тврде да ће померити фабрику, али напомињу да је због кризе то сада немогуће урадити.

Проблем постоји и траје, због немара, неодговорности и неразумних псотупака. Грађани кажу да ми не предузимамо ништа, и да штитимо предузеће, али није лако затворити фабрику, надам се да ћемо пронаћи компромис, ако до тога не дође постоје институције, конкретно Министарство за заштиту животне средине које је надлежно за загађења треба да донесе решења.

Да ли ће се у Ивањици градити станови за социјално најугроженије породице?

Нисмо имали локацију, нити смо обавештени да постоји систем изградње тзв социјалних станова, постоји закон о томе, као и планирана средства министарства за то. Читав тај систем није социјала, него се плаћа закуп за те станове. Многи се обраћају са захтевом да им помогнемо поправку кућа, нарочито старачка и самачка домаћинства у селима, па смо често интервенисали.

Можда је потребно покушати да на некој локацији изградимо зграду са социјалним становима, они су прописани законом, на Општинском већу и седницама СО је донета одлука, планирано је у буџету већ неколико година. Већ неколико година издвајамо значајна средства за социјалну заштиту, она се административно и финансијски води као социјална заштита, а обухвата стипендије, накнаде породиљама, издвајања за превоз и слично. Дакле, она је ван класичне социјалне заштите која подразумева помоћ угроженима и материјално обезбеђење у случају пожара и помоћи у изградњи објеката.

Постоји одлука о покушају решавања стамбеног питања неколико породица, којима немају адекватне услове за становање, јер су куће трошне и угрожавају живот људи.

ИЗВОР – ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ