најбоље ће дочарати ова прича из околине Ужица. Милисав Грујовић и Љубе Виторовић два су нераздвојна пријатеља пуних 39 година. И уместо у кафани, слободно време проводе у свом заједникчпком малињаку.
Пут до сигурног успеха у сваком послу поплочан је искреним пријатељством које траје скоро четири деценије, потврђују Милисав и Љубе. Уз дружење дошла је и идеја да се сади малина. Пре 25 година подигли су заједнички засад, који и данас добро рађа. Али, пријатељство је на првом месту.

„То је чисто дружење, ми да смо хтели хектаре, ми бисмо стигли далеко, купили би неке бесне аутомобиле, али нисмо ишли у том правцу. Наше искрено пријатељсатво здравије је од било чега", каже Милисав Грујовић.

Милисав Грујовић

Уз заједничку јутарњу кафу, Љубе се подсећа почетка њиховог дружења, и до данас ништа се промненило није.
„Као да је почетак, ништа није промењено. Почели смо 1981.када сам се запослио у ваљаоници бакра, и од тада је редовно дружење, а малину смо засадаили у Белим водама и то лагано уз договор. Моје су биле саднице, а његова земља", прича уз осмех Љубе Виторовић.

Грујо каже да се никада нису посвађали, сем понекад око политике или спорта, јер један је партизановац, а други звездаш.Чак ни око девојке никада није било свађе.
И баш ових дана је треће брање овогодишег рода са којим баш и нису задовољни. Кажу,много је разлога за то, од короне до лоших временских прилика. Али,имају искусни малинари рецепт за добар род. Док се воћка не оплеви, кажу нема ни квалитетног рода.

Љубе Виторовић

И тако Грујо и Љубе планирају да још много година уживају у другарству и малини, а ми им свакако желимо дуговечно пријатељство и сарадњу. И видeћемо ко ће дуже издржати, они или малина.

ГЗС