Све мање рибе у Западној Морави 



 

Све мање рибе у Западној Морави
09.07.2019 13:07 | 1 коментар(а)



Чачак - У Западној Морави све је мање рибе а последње деценије угрожен је опстанак аутохтоних врста, речне и поточне мрене, носар,



бркице, лињака и великог вретенара и управо због неких од тих врста на простору целе Србије на снази је трајна забрана излова. Наравно, неки од разлога су и лош квалитет воде јер је Морава често загађена али и поплаве којих је у последњих година било неколико, и то великих.

Риболовци тврде да пецање на штап никако не може угрозити опстанак ниједне рибље врсте, са друге стране ихтиолози кажу да нестанак неких риба заиста ремети склад у природи.

„Пре неких 45 година отац ме је довео први пут на воду и тада сам заволео риболов. Не само због лепе природе већ што је могла да се ухвати риба, тада је то било интересантно. У то време у свакој секунди могло је да се види десетак риба у виру”, рекао је риболовац Душан Максимовић.

Риболовац Душан Максимовић


Али оно што је Максимовић заволео као дечак променила се последњих десет година, крај Мораве и није тако бистро а рибе је све мање.

„Свега је имало у изобиљу, сада не можете да видите ни једну рибу а камоли да је ухватите”, каже Душан.

У најдужој српској реци живи 28 рибљих врста из девет породица, али је у овој деценије нестало неколико њих.

„На Морави дефинитвно више не може да се упеца лињак. То је прелепа риба које је пре било у изобиљу. Кркуша је била једна од угрожених врста, уствари мрена. Она се и задњих година појавила понегде по брзацима у некој мањој количини”, каже Максимовић.

Основни узрок зашто су домаће рибље врсте осуђене на нестанак је погоршан квалитет воде у Западној Мораве, током 2016. и 2017. кретао се између треће и четврте класе, а велику штету нанеле су у поплаве.

„Оне ремете изглед не само обале него и речног дна. Долази до покривања места плодишта. Појава и омасовљавање штетних врста риба које се између осталог хране и икром племенитијих врста као што су цверглан или ти амерички сомић, бабушка која је најбројнија риба сада у свим водотоцима Србије, као и сунчанице. Врсте које нису одавде него су дошле као резултат непланског порибљавања или спонтано ширећи своје области подносе загађења, подносе промењене услове и потискују наше староседелачке рибе, како ми кажемо аутохтоне врсте”, рекао је др Горан Марковић ихтиолог, професор биологије на Агрономском факултету у Чачку.

Повећање еколошке свести, увођења система за пречишћавање вода, поштовање законске регулативе и кажњавање загађивача само су неки од услова који су неопходни да се рибе не осећају као на сувом. Ако се нешто хитно не предузме може се догодити оно од чега ихтиолози највише страхују а то је да будуће генерације, неке врсте риба могу видети само на фотографијама.

ГЗС

 













Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • )ja(      | 09.Jul 2019.15:24 h

    Lepa prica i samo to.Pogledajmo iz koliko gradova i sela kanalizacija sa svim svojim otrovima odlazi u ovu reku.Obale i korito puni plastike,starih guma ambalaze od otrova koji se koriste u poljoprivredi i na kraju neplansko i nelegalno odnosenje sljunka iz samog korita.



  •  



























     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    060 5000 150, 032 347 001

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 74.699.731 посета
    Тренутно на сајту: 49 посетилац(a)