на коме су присуствовали представници града Чачка и Завода за заштиту Републике Србије.
„Оно што је у фази реализације, пре свега је завршетак саобраћајнице у дужини од 10 километара ка врху Каблара. То је једна од највећих инвестиција у коју смо заједно са ВЛадом кренули пре четири године и најкасније до краја следеће године треба да буде завршена у пуном формату. Дакле 10 киломеатара са два паркинга који су већ изградјени прошле и током ове године. Оно што нас очекује ове у самој Овчар Бањи јесте парцелација, односно експропријација земљишта у договору са Епархијом Жичком и манастриом Благовештење. Оно што нас очекује је изградња саобраћајница, моста који ће спајати леу и десну обалу Западне Мораве односно повезивати чачанску и лучанску страну и наставак развијања Овчарско-кабларскем клисуре према Овчару, односно према десној обали. Такође, расписали смо јавни позив за фекалну, односно атмосферску воду али и за црпну станицу и фекалну канализацију. Очекујемо да у наредних двадесет дана буде готово и пројекат са градјвинском дозволом за рх центар при Општој болници у Чачку. То су ствари којима се углавном бави, дакле пројектно техничка документација, дозволе и сама изградња”, рекао је градоначелник Чачка, Милун Тодоровић.
Милун Тодорвић, градоначелник Чачка, Фото: ГЗС
Тодоровић је најавио да се у Овчар Бањи очекује изградња хотела високе туристичке категорије и истакао да је планом који је донет прошле године планирана изградња четири хотела на простору Овчарско-кабларске клисуре као и различитог спортско-рекреативног садржаја.
Директорка Завода за заштиту природе истакла је да ће пројекат ревитализације Овчарско-кабларске клисуре оживети читав овај предео.
Марина Шибалић, директорка Завода за заштиту природе Републике Србије, Фото: ГЗС
„Пројекат је јако значајан зато што ће оживети цео овај крај, зато што ће пружити једну нову, квалитетнију димензију. Практично кроз овај пројекат, приказаћемо сва наша природна добра у овом простору која имамо. У складу са планском документацијом раде се развојни пројекти овога краја, од видиковца до различитих инфраструктурних пројеката. Завод је укључен у све то, кроз својеуслове, кроз сугестије за израду пројеката”, директорка Завода за заштиту природе Републике Србије, Марина Шибалић.
ГЗС