и помогло потрошачима да роба која им се продаје као органска стварно таква и буде, најавио је руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде Бранислав Ракетић

У Србији је под органским производима мање од један одсто пољопривредног земљишта, што је веома мало, будући да се у неким развијеним земљама, као што је рецимо Аустрија тај проценат креће око 20, изјавио је руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране Министарства пољопривреде Бранислав Ракетић.

Он је учествујући на онлајн радионици пројекта Будућност српске индустрије хране у организацији Асоцијације за промоцију српске хране навео да се у нашој земљи овом врстом производње бави око 7.000, углавном малих произвођача.

– Органска производња биће све значајнија. Уважавајући то, Министарство пољопривреде је повећало субвенције и гледаћемо да се оне још повећају, да направимо диверсификацију односно да подстицаји по хектару не буду исти за производњу свих врста органских производа – рекао је Ракетић.

Навео је и да се на тржишту дешава да се производи који не задовољавају услове органске производње, продају као органски. Оценио је то као озбиљан прекршај, који се нарочито дешава на зеленим пијацама.

Ракетић је најавио и да ће са једном ИТ кућом бити направљена база за органску производњу, како би се заштитила органска производња и помогло потрошачима да роба која им се продаје као органска стварно таква и буде.

Фото: Илустрација, ГЗС

Колико је органска производња важна показује и податак о извозу ових производа. Он износи 25 милиона евра, а највише се извози у земље чланице Европске уније.

Говорећи о производима са заштићеним географским пореклом, навео је да тренутно имамо 46 производа који су заштићени на националном нивоу и изразио наду да ће се ова област регулисати законом. Ова производња би, према његовим речима, могла да помогне у заустављању одласка људи из појединих крајева Србије. Ово зато што мало већа производња оваквих производа тражи и веће количине сировина.

– Имали смо рецимо случај да није било довољно млека са Старе планине за производњу пиротског качкаваља. То би могло подстаћи неке људе да се више баве овчарством и остану у овом крају – рекао је Ракетић.

Пројекат Будућност српске хране је пре свега окренута младима, а Ракетићев савет младим произвођачима јесте да осим на примени савремених технологија, одговарајућем паковању производа и промоцији, раде на удруживању. ”Пошто је углавном реч о малим произвођачима, сматам да је удруживање једини начин да они опстану на тржишту”, истакао је Ракетић.

ГЗС / Танјуг