даље транспортује на руско тржиште. Открива да су критеријуми приликом откупа доста строжији него ранијих година а један од разлога је дуг пут до границе. Воће се транспортује у просеку 12 дана и за то време може изгубити на квалитету.

„Откупљујем разно воће, највише шљиву, брескву, нектарину, кајсију. Цена шљиве ране сорте за прву класу је 60 динара, друга класа 40 динара. Плодови морају бити тврди, 75 одсто зрелости, карактеристичне боје и са  петељком. Најбитније је време бербе као и правилно спроведена заштита то је кључ доброг квалитета. Кајсија је плаћана по цени од 50 динара, имали смо велике количине плодова, цена брескве је била у распону од 40 -50 динара, нектарина до 55 динара“, наводи Ђорђевић.

Плодови кајсије, фото: ТопПрес

Као обавезна мера воћарима је и анализа  плодова на присуство монилије.

„Главобоља нашим воћарима је тестирање плодова на присуство монилије,  10 -15 дана пред бербу лице које је задужено за откуп мора узети 30 плодова са парцеле која се тестира, транспортује се у лабораторију и тестира на присуство монилије. Сваки плод у ком се утврди присуство ове болести мора се изоловати, срећом није утврђено присуство ове болести код наших узорака“, објашњава Марко.

Како је истакао има квалитетног воћа које задовољава критеријуме извоза, тако је до сада откупљено око 200 тона плодова различитих воћних врста. Он сматра да је тржиште Тополе у дефициту са стоним сортама грожђа и да би воћари могли да зараде уколико се определе управо на ову производњу.

ГЗС/ ТопПрес