најбоље доказују срндаћи на планини Тари. Кад крене сезона њиховог парења многима од њих није тешко да препливају језеро Перућац како би пронашли женку. Мештани који туда плове својим чамцима током лета често се сурећу управо са овим призором.

„Од како крене сезона парења срндаћа, скоро свакодневно их видимо како пливају са намером да стигну на суседну обалу и у суседну државу Босну, највероватније у потрази за женком. Кад год се нађемо у прилици пратимо чамцем ове животиње како не би дошли у потенцијалну опасност. Иако знају да пливају вода може бити веома непредвидива. Скоро смо уочили баш малдог срндаћа како покушава прећи обалу и пловили смо за њим све док није био на копну и на сигурном”, рекао је за РИНУ Радисав Мићовић из Бајине Баште.

Срндаћ препливава језеро Перућац, Фото: РИНА

Да ли на Тари нема довољно женки, или су ипак оне у Босни и Херцеговини за њих боље и привлачније то још није познато, али чињеница је да су падине ове планине изузетно богате срнећом дивљачи.

Међутим ако се има у виду да током сезоне парења мужјак прати срну 4 дана, а потом је напушта и тражи другу, као и да током сезоне оплоди четири до пет срна, врло је могуће да их за толике потребе, на Тари нема у довољном броју, па помоћ и лепшу половину траже преко границе.

РИНА/ГЗС