месецу ове године била је скромних 37.181 динар, док је бруто зарада износила 50.942 динара. Ивањичани су са оваквом месечном принадлежности пали на последње место листе 12 посматраних градова и општина у суседству и непосредном окружењу, иако су у односу на децембар 2017. плате веће за 3.503 динара односно 10,4 одсто. На претпоследњем месту сада су радници у Ариљу са просеком од 37.357 динара.

Највише плате у јануару ове године у посматраном региону имали су запослени у суседној општини Лучани, чак 50.125 динара. На другом месту су радници у Ужицу са 48.106, следи Горњи Милановац са 45.366, Чачак са 43.581 и Краљево са 43.281 динар по запосленом.

Средину табеле предводе радници у Сјеници са 42.476, иза њих је Пожега са 42.343 и Рашка са 41.221 динар.

Доњи део листе предводе запослени у Новој Вароши, који су у јануару примили по 41.016 динара. Иза њих су Новопазарци са 38.423, Ариљци са 37.357 и Ивањичани са просеком од већ поменутих 37.181 динар.

Просечна нето плата у Србији исплаћена у јануару 2018. износила је 50.048 динара – 422 евра, што је за 2,4 одсто више у односу на децембар.

Према саопштењу Републичког завода за статистику, од почетка ове године истраживање о зарадама заснива се на подацима из обрасца Пореске пријаве за порез по одбитку. Просечне зараде израчунавају се на основу износа обрачунатих зарада за извештајни месец и броја запослених који је изражен еквивалентом пуног радног времена.

Обухваћени су сви пословни субјекти који су Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама, као и све категорије запослених за које су послодавци, тј. пословни субјекти, Пореској управи доставили електронски попуњен образац пореске пријаве ППП-ПД са обрачунатим зарадама.

„У истраживању о зарадама, а у складу са Законом о раду и Законом о порезу на доходак грађана, под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси. Зараду чине:

– зараде запослених у радном односу, укључујући накнаде за дежурства, за рад ноћу и по сменама, недељом и празником; накнаде за исхрану у току рада и за неизвршене часове рада (годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због стручног усавршавања, застој у раду који није настао кривицом радника), регрес за коришћење годишњег одмора, награде, бонуси и сл.;

– накнаде за рад запослених ван радног односа (по основу уговора о обављању привремених и повремених послова).

Зарадом се не сматрају накнаде по основу уговора о делу, накнаде за боловања дужа од 30 дана, накнаде трошкова запосленима за долазак на посао и одлазак са посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, накнаде за смештај и исхрану током рада и боравка на терену, отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба, једнократне накнаде у складу са социјалним програмом, накнаде трошкова погребних услуга и накнаде штете због повреде на раду или професионалног обољења, јубиларне награде, солидарне помоћи, као ни остала примања за која се не плаћају порези и доприноси”, наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику.

Инфо лига