Ипак, да се најкрупнији комад проналази онда кад се најмање надате доказује пример из нововарошког села Божетићи, када је у дворишту Ћировића убрана џиновска гљива пухара, сасвим случајно угледана приликом кошења траве.

„Рођак који је косио прво је мислио да је осињак и позвао ме да погледам. Мени се у први мах учинило да је у питању бундева, али кад смо је мало боље загледали схватио сам да је огромна печурка. У питању је гљива пухара којих овде има доста, али су махом величине песнице, овако огромну никад у животу нисам видео. Има око пола метра у пречнику, а обим јој је преко 120 центиметара”, рекао је за РИНУ Драгољуб Ћировић.

Џиновска гљива нађена у Новој Вароши, Фото: РИНА

Иако великих димензија, гљива пухара изузетно је лака. Јестива је само док је млада и бела, после тога није за употребу. Кад сазри њена унутрашњост је испуњена белим прахом, који се од давнина у народу употребљава као лек за многе болести.

„Највише се користи да би се зауставило крварење. Мало праха се стави на рану и она врло брзо зараста. Међутим ова моја је убрана пре него се природно осуишила, тако да је не бих користио у те сврхе. Нећу је бацити, нека остане у мом домаћинству као један сувенир из наше лепе и непредвидиве природе”, каже овај домаћин из Божетића.

Младе гљиве пухаре су изразито беле, док старији примерци могу да поприме жућкасту боју. Процес сазревања траје веома кратко, па је права срећа уколико је неко пронађе, а Ђировићи су очигледно једни од ретких.

ГЗС/РИНА