између осталог, о резултатима структурних реформи и реформама које се тичу ЕПС, а очекује се и захтев за повећање цене електричне енергије и то за пет одсто. Уколико српска страна пристане на овај проценат повећања, рачуница показује да би просечан месечни рачун за струју у домаћинствима могао да поскупи за 132 динара.

Наиме, просечна потрошња домаћинства у Србији је око 400 киловата, па са садашњом просечном ценом од 6,6 динара по киловату, а без урачунатих пореза, акцизе и накнаде за обновљиве изворе енергије, просечан месечни рачун за струју износи 2. 640 динара. Са повећањем од пет одсто, просечан киловат ће коштати 6, 93 динара а просечан рачун ће бити 2. 772 динара. Чак и са овим повећањем, цена струје у Србији и даље ће бити најнижа у Европи, односно скоро три пута нижа од европског просека.

Управо приближавање домаћег ценовника нивоу тржишних цена јесте захтев ММФ и Светске банке према Србији већ неколико година.

Подестимо, електрична енергија у Србији је последњи пут поскупела у октобру 2017. године и то за два одсто, а процењено је да је то месечан рачун просечног потрошача повећало за 68 динара. Како је тада објашњено, ово повећање било је једна од мера у склопу пакета за реструктурисање ЕПС, до којег се дошло током разговора с ММФ, а након анализе са експертским тимом Светске банке.
Међународни кредитори су и прошле године предлагали поскупљење киловата, али су представници српске владе одбранили цену електричне енергије добрим резултатима ЕПС. Да ли је ипак дошло време за ново повећање, биће познато у наредне две недеље, колико мисија ММФ борави у Србији.

ГЗС/Србија данас