изјавио је помоћник министра за високо образовање Бојан Тубић.

Национални савет за високо образовање донео је крајем марта Правилник о организацији, спровођењу и издавању сертификата за кратке програме студија, али је он ступио на снагу тек сада после објављивања у Службеном гласнику.

„Закон је предвидео кратке програме студија који би повезали високо образовање и тржиште рада. Они не би имали обавезу да се акредитују већ се уводе смернице које доноси управо овај правилник. Кратки програм студија може да упише свако ко има завршену четворогодишњу средњу школу и жели да се усаврши у некој области", рекао је Тубић за „Новости".

Ове студије могу да упишу и они са вишом или високом стручном спремом ако желе усавршавање у својој или некој другој грани.

У Министарству претпостављају да ће највеће интересовање бити за ИТ сектор.

Кратки програми организују се у обиму 300 до 600 часова активне наставе и могу да трају од три до 18 месеци, а полазник стиче сертификат са описом посла за који је оспособљен и компетенцијама.

Циљ увођења кратких програма у образовни систем је, како кажу у Националном савету за високо образовање, да се у кратком периоду омогући ефектно и ефикасно образовање и обука стручњака за конкретан посао који по нивоу компетенција и сложености одговара високом образовању а на основу исказане потребе послодавца.

ГЗС/Танјуг