Драгомир Милојевић, најбоље показује статистика Првог основног суда у Београду. Пред њим се воде сви спорови против Републике, а њих је лане било за 1.500 више него годину пре тога!
"Од почетка ове године поднето је 1.500 тужби у којима је учествовала Република Србија. У 2016. поднето је 6.982, а у 2015. години 5.449", каже Ида Никитовић, портпарол Грађанског одељења Првог основног суда.
Додаје да судска статистика не показује ко је кога више тужио - грађани државу или обрнуто, али према индицијама Врховног касационог суда, очигледно је превага на страни грађана. А, ранији подаци Државног правобранилаштва показују да је држава била тужитељ тек у 10 одсто случајева, најчешће због узурпације њене имовине.
Мада се у суду не води таква евиденција, Никитовић каже да је у пракси највише спорова против МУП и Министарства правде, нарочито због неоснованих притвора. Притворени који су касније ослобођени кривице, тужилаштво је одустало од њиховог гоњења или је поступак застарео - у просеку траже 6.000 до 8.000 одштете по затворском дану.
Спорови против државе често се воде и за накнаду штете због незаконитог рада државних органа, због незаконите осуде, за утврђивање права својине над непокретностима, најчешће грађевинским земљиштем, па радни спорови због неплаћеног прековременог, ноћног или рада на државне празнике (случај неколико хиљада полицајаца који се већ неколико година споре са државом), или спорови за поништење решења о престанку радних односа. Ту је и накнада штете због повреда на раду, полицијске тортуре, и возила, оружја и других предмета одузетих у кривичним поступцима.
По речима Драгане Бољевић, председнице Друштва судија Србије, доста је и захтева за исплату ратних дневница, али и парница људи који су у ратовима деведесетих или током 1999. били рањени или претрпели пострауматски синдром па им се у међувремену здравствено стање погоршало и сада траже накнаду.
Ту су и спорови у разликама у исплати војних пензија, а све је већи број поступака против судова због кршења права на суђење у разумном року. Само лане је Националну службу за запошљавање тужило 40.000 незапослених јер су им обрачунате мање надокнаде, а тужили су и голооточани, незадовољни понуђеним рехабилитационим одштетама.
"За судове је држава само једна од странака у поступку и нема приоритет", каже Драгана Бољевић. Проблем је што има пуно предмета у којима је она странка, односно, много је типских парница. Суд само "гаси пожар", а држава променом прописа треба да отклони узрок тих парница.
Она наглашава и да би Државно правобранилаштво, које има повећану одговорност управо зато јер заступа државу, требало да се стара о њеним интересима и упозори је какав ће исход бити у поступку. Када је очигледно да код типских парница губе спорове и новац (на име трошкова, вештачења и камата), требало би да предлажу решавање спорова мирним путем.
Драгана Бољевић верује да је већи број тужби уједно знак да грађани имају поверења у судство. Са њом се, међутим, не слаже Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије:
Све већи број тужби против Србије доказ је нефункционисања институција и кршења закона који регулише рад државне управе, а никако поверења у правосуђе.
Сортирају предмете
Иако Државно правобранилаштво једино заступа Србију пред домаћим и међународним судовима, у овом органу нису могли да нам дају ниједан податак. Како кажу, у току је увођење нових система у којима ће се лакше и ефикасније прикупљати статистички подаци, и пратити и сортирати предмети.
Новости
