Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) prof. dr Sanja Radojević Škodrić prva se obratila prisutnima i istakla da je najveće ulaganje u zdravstvo, ako se ne raučunaju plate zdravstvenih radnika u lekove.

„Ove godine biće izdvojeno 105 milijardi dinara za ove namene, što je čak pet puta više nego pre pet godina. Ulaže se u lekove retkih bolesti, da vas podsetim da je budžet za retke bolesti formiran 2012. godine na insistiranje predsednika Vučića i tada je iznosi 130 miliona dinara, dok je prošle godine on 7,2 milijarde odnosno 55 puta više nego 2012. To znači da se mnogo veći broj pacijenata leči, jer je godišnje za jednog pacijenta potrebno otprilike 300 000 evra. Tako da je 2012. od retkih bolesti lečeno ukupno osam pacijenata a u ovom trenutku je to 713. Isto tako kada su u pitanju retke bolesti, 2012. lečene su samo dve, dok danas lečimo 39 različitih vrsta retkih bolesti. Naravno ima još bolesti, ima još pacijenata ali zahvaljujući ulaganju i kontinuitetu uspeli smo da veliki broj pacijenata i retkih bolesti stavimo na trošak države. Revolucionarno ulaganje u inovativne lekove, na kraju 2023. smo doneli listu lekova sa najvišim ulaganjima od 6,2 milijarde, od 2017. godine postoji jedan kontinuitet u stavljaju inovativnih lekova na listu što nikada nije bilo, a to možemo zbog ogromne finansijsken podrške”, kazala je Škodrić.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) prof. dr Sanja Radojević Škodrić - FOTO: Jovan Nikolić

Prema njenim rečima ulaže se u sve druge zdravstvene usluge, najviše u vantelesnu oplodnju (VTO) gde smo najbolja zemlja na svetu po pravima o trošku države. Prošle godine smo bili ravnopravni sa Izraelom, a onda smo zauzeli prvo mesto.

„Nastavlja se ulaganje u infrastrukturu, izgrađeno je 147 Kliničkih centara i bolnica. Ono što je prioritet jeste prevencija i to smo započeli nabavkom najveće dijagnostičke opreme na inicijativu predsednika Vučića. Prošle godine nabavljeno je 18 mamografa i 10 magnetnih rezonanci, bez ove najsavremenije opreme nije moguća rana dijagnostika i prevencija. Prevencija je najskuplja u zdravstvu, a hvala bogu da smo dostigli taj nivo u zdravstvu. Ono na čemu moramo intezivno da radimo jeste kadar, nije da nam nedostaje nego moramo da radimo na njihovoj edukaciji, na osavremenjivanju svih protokola. Imamo fantastične studente završnih godina medicine i mlade lekare, i radićemo na tome da lekari ne odu u penziju a da na njihovom mestu nema, ne samo neko ko je na specijalizaciji, već gotov specijalista sa iskustvom: Potrebno je deset godina da se formiran kadar. Jedno vreme 2012. su bile zabranjene specijalizacije i bez obzira na zapuštavanje, nije lako sve to nadoknaditi”, rekla je Škodrić

Još jedan u nizu problema su liste čekanja na kojima su dosta radili u prethodnom periodu.
„Instit Banjica ima ogromne liste, koje će se ažuriranjem ali i povećanjem operacionih sala uskoro smanjiti sa deset na tri godine. Naravno nismo zadovoljni i očekujemo da se taj period skrati, da on bude samo nekoliko meseci. Liste čekanja za kataratu su maksimalno skraćene i od pre mesec dana čim vam se konstatuje da vam je operacija potrebna možete istog momenta da izaberete u kojoj privatnoj klinici sa spiska RFZO ćete se operisati o trošku države”, istakla je Škodrić.

Današnja konferencija je namenjena zdravstvenim radnicima, saradnicima i stanovništvu, a prema rečima direktorke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović najvažnija tema je preventiva masovnih nezaraznih bolesti koje su faktor broj jedan u opterećenju zdravstenog stanja stanovništa.

Direktorke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović - FOTO: Jovan Nikolić

„Kao i svuda u svetu, u strukturi obolevenja nalaze se masovne nezarazne bolesti, pre svega kardiovaskularne. Skoro 60 odsto stanovništa pati od navedene bolesti ili ima simptome i znakove koji se pravovremenim otkrivanjem mogu sprečiti i čime se određene hronične bolesti mogu u potpunosti zaustaviti. Osim kardiovaskularnih bolesti, govorićemo danas i o malignim bolestima i značaju i preporukama vakcinacije. U našoj zemlji od 2022. godine uveli smo vakcinaciju protiv HPV virusa i idemo ka primarnoj prevenciji bolesti. Veoma je značajno podeliti ovakve informacije, ali i podeliti iskustva i znanje sa medijima i imati podršku kako bi se svi uverili kolika je moć preventive”, rekla je Jovanović i podsetila da u sistemu zdravstvene zaštite postoji mogućnosti da se sprovode i organizovani programi skrininga kao i preventivni pregledi.

Konferencija ima za cilj da, tokom dva dana trajanja, okupi vodeće stručnjake iz Srbije i sveta iz zdravstva i drugih oblasti koji će razmenjivati znanja i iskustva na temu značaja preventive, investicija u zdravstvu, ali i bolesti od kojih boluje najveći broj ljudi, kao što su maligniteti, dijabetes, ali i sterilitet, koji muči sve veći broj kako žena, tako i muškaraca.

GZS