тржница и хотела у Београду и на Златибору. Хоће ли ко помоћи сељацима у пласману белог мрса и у пролећној сетви?

Док су се само пре месец дана или јесенас правиле листе за испоруку златарског сира и чекало да планинке  прво подмире старе муштерије, а нека домаћинства  кантице сира на захтев тржишта слала само неколико дана по сирењу, без неопходног периода зрења, сада се у колибама већ гомилају залихе.

Купци су, долазећи произвођачима „на ноге“, плаћали и 450 динара за килограм  пуномасног златарског сира од крављег млека, препознатљивог по танким белим кришкама и незаобилазног на трпезама. Сада је, међутим, пласман отежало ванредно стање и  затварање угоститељских и продајних објеката, али и ограничено кретање и тешкоће у превозу.

Са око осам до девет хиљада грла крупне стоке, говедарство је  главна грана привређивања у нововарошком крају, богатог пашњацима и ливадама на падинама Јавора, Златара, Муртенице и Чемернице. Продаја белог мрса и стоке је кључни извор прихода домаћинстава која су судбину везала за село, али и оних повратничких породица, што су се губитком радних места у градовима, вратиле на дедовска огњишта. Мрежа асфалтних путева и набавка уређаја за чување млека омогућили су да  откупљивачи млека стигну и у најудаљеније кутке сеоског подручја, што је олакшало живот у првом реду старачких и домаћинстава са мало руку.

У јеку је тељење крава, па се поред производње сира на традиционални начин у домаћој радиности, река млека слива у овдашње четири млекаре, али одлази и на Златибор, у Прибој  и долину Моравице. Сељаци кажу да нема проблема у откупу млека, али зебу да купци не буду принуђени да смањују откупну цену од 32 динара или им не прореде доласке.

- Све је било спремно за увођење друге смене, али смо тај корак одложили и наставили, као и раније, прераду хиљаду литара млека дневно - каже Љубо Вјетровић, власник „Брђанке“ из Божетића, најмлађе млекаре у нововарошком крају  која производе пласира  на подручју Београда, Крагујевца и Златибора. - Због затварања хотела  и ресторана, као и пијаца и тржница на њима, смањена је потражња сира, а производњу кајмака смо свели на најмању меру.

Возило најстарије од четири млекаре у овом крају, „Златарке“ из Комарана, једном недељно превози сир  до тржних центара у Београду. Вук Поповић каже да им нека домаћинства  нуде сир због прекинутих линија отпреме до својих старих купаца. Њима је, пак, у отежаним условима привређивања прва брига производња уз појачане мере санитарне заштите и превоза радника, као и да се обезбеди ликвидност фирме. 

И док неке млекаре кажу да „нема зиме“, а поједина домаћинства успевају да ових дана стигну до муштерија, у селима Старог Влаха страхују од смањене потражње, што би погодило и онако танке сеоске буџете. Са празним новчаницима, кажу сељаци,  не може се  у набавку семена, ђубрива и горива за сетву, као и  сточне хране и плаћање неопходних  ветеринарских услуга и подизање вештачких ливада.

Без задруге 

Гашењем земњорадничких задруга у периоду транзиције села су остало без ослонца у сточарству, а кратког века је пре неку годину био покушај рада  задруге у Божетићима, чији су објекти и нешто парцела у власништву Општине. Очекивања нису испунила ни удружења сточара, као недавно основани „Белоглави суп“, где  због различитих интереса двадесетак мештана  још није добило државна средства.

ГЗС/Златар инфо (Д. Гагричић)