родом из Подгорине.

Мати Ефросинија имала је највише женско монашко звање – великосхимница и спада у ред најугледнијих игуманија, не само у СПЦ, већ у православном свету. У манастиру Никоље провела је 53 године, три године као искушеница, каква су тада била строга правила, и пола века као монахиња, а потом игуманија, која је допринела да ова популарна светиња, коју је посебно хвалио Вук Стефановић Караџић, непрестано сија сјајем достојним православе вере и њене мисије.

- Била је јако образована, културна, побожна и посвећена максимално Христовој вери, а њена нарав је била таква да јој је свака реч била као мелем за рану - прича њен сестрић протојереј ставрофор из Лознице, Милан Алексић.- Службовала је, у овом делу Србије и у време када је ту био патријарх Павле и припадала је, на известан начин, „његовој школи“ као и некадашњи игуман Манастира Троноша, архимандрит Антоније Ђурђевић.

Родбина игуманије, која се упокојила још давне 1987. године, срећна је што, и данас, монахиње Никоља и верници који је посећују чувају успомену на њу, кроз молитве и кроз начин рада и делања на „њиви Господњој“.

Из њене уже породице данас је 12 оних који су стасали у свештенике, вероучитеље, професоре Богословије. Један њен праунук, Никола Алексић, који завршио Духовну академију у Москви, а мастер студије на Богословском факултету у Београду, постао је професор Београдске богословије. Када је владика Лаврентије, својевремено, предложио Синоду СПЦ млађаног Алексића за професора Богословије, патријарх Иринеј и други чланови Синода СПЦ, нису крилу задовољство, уз друге ваљане квалитете, што је од „Ефросинијине лозе“.

По многима, чувена игуманија заслужила је давно да у њеном завичају или крају где је службовала роду и Богу добије и „своју“ улицу.

ГЗС/Новости