61 годину, а како сада стоје ствари сеоски домаћини из године у годину биће све старији. Млађи се још увек нерадо одлучују за живот на селу, посебно за женидбу , што не води на добро,рећи ће многи.

Двадесетдвогодишњи Дарко Плавшић из Самаила код Краљева, за разлику од многих генерацијских другова, али и оних пуно старијих, од малих ногу је сањао другачије, снове правећи планове за останак на својој дедовини и очевини. Вредни самаилски домаћин са супругом Драганом у породичном домаћинству гаји 46 музних крава, телади и јунади и обрађује око 20 хектара плодне моравске земље.Успут кује планове за будућност.

Дарко Плавшић, фото: ГЗС / Миланко Даниловић

,,Одувек сам сањао да живим на селу и будем ’ свој на своме’ , како то моји старији мештани кажу, знајући, при том, да сам један од ретких који село хвали и у селу живи. Млад сам се оженио, имам дивну супругу, коју да сам преко света тражио, не бих бољу нашао. Лепо се слажемо и све своје планове везујемо за наша Самаила. Даће бог да кућу и децом напунимо“, прича Дарко.

Супруга Драгана такође воли село.Тврди да на селу може лепо да се живи ако си вредан и упоран а овај млади брачни пар то заиста јесте.

,,Ми смо највећа подршка једно другом, правимо заједничке планове, помажемо се и храбримо. Имамо исте жеље и циљеве и што се тиче породице а и целог нашег домаћинства. Љубав, поверење и разумевање које гајимо од нашег првог сусрета су највећи мотив да истрајемо у нашим намерама и жељама“, казује Драгана.

Дарко са супругом Драганом која му је највећа подршка, фото: ГЗС / Миланко Даниловић

Деда Драгослав Даркова десна рука

Чим је завршио Средњу пољопривредну школу у Краљеву Дарко је напунио шталу стоком. Није желео на факултет, већ одмах на њиву и шталу.

,,Вредан је до мила бога, није што је мој. Хтео је 30 крава у штали, па 40, сад му је жеља да их има 50.Тренутно предаје сваког дана око 350 литара млека и вели да жели више. Подржавамо га у томе и помагаћемо га колико можемо. Заслужује”, каже поносна баба Слободанка.

Фото: ГЗС / Миланко Даниловић

У тежим пословима на њиви, ливади у штали Дарку највише помаже деда Драгослав. Пуног срца истиче да је унук бољи од њега, што му је и била давнашња жеља.

,,Ко да га не воли и не поштује кад је такав, пун воље да напредује и ствара. Зато сам му с великом радошћу препустио домаћинство да он њиме газдује како мисли да је најбоље. Не пије, не пуши, не дангуби по кафанама али воли друштво и воле га и старији и млађи. Имамо и ову дивну снајкицу, бог је видео и Дарка и нашу кућу, само да нам је жива и здрава и подари нам пуну кућу унучади“, задовољно говори деда Драгослав.

Фото: ГЗС / Миланко Даниловић

Код Плавшића ред се зна, као код правих српских домаћина.Сви договори три генерације обично се постижу увече за трпезом за којом су сви а следећег јутра после заједничке кафе свако иде на свој посао.Тако кућа и напредује.

ГЗС / Миланко Даниловић