за медије истакли су да је нова реформа у школству само је још један у низу парадокса којим се, како наводе, до бољег образовног система тежи дуготрајном наставом и дужим боравком у школи.

Весна Јеротијевић из Уније СПРС изјавила да је педагогија као озбиљна наука одавно дефинисала колико ученици треба да имају часова у школи.

„Настава је некад била нормирана у свим школама Србије. Ђаци прваци три часа, од другог до четвртог основне четири часа, од петог до осмог пет часова и у средњој школи шест часова дневно. Сада, када је Министарство просвете кренуло у реформу, дешава се да првачићи имају и по пет часова седмично, а средњошколци неки дан и по седам часова. Док већ данас деца су заточеници образовног система, јер у школи проведу и по 11 часова”, рекла је Јеротијевић додајући да су деца новом реформом добила само веће обавезе.

„Наши ученици због великог броја предмета и часова у свој распоред не могу да уклопе из васпитно важне часове одељењског старешине, додатну и допунску наставу, секције. Уместо растерећења, они су добили нова оптерећења. Оно што бих посебно истакла је да ми, просветни радници, за њих нисмо криви већ да иза свега стоји Министарство просвете”, казала је Јеротијевић.

Са Весном Јеротијевић сложио се и професор у чачанској Гимназији Милан Селаковић који је изјавио да Министарство новим правилником увело и додатних шест предмета од којих школе бирају четири, а ученици два предмета чије оцењивање утиче на просек оцена.

„Професори који предају ове изборне предмете најчешће раде у више школа па су принуђени да организују блок наставу која изгледа тако да деца која иду подне долазе око 10 часова па се у електронски дневник пише минус три, два, један. А ако имају предчас по распореду он им се води као нулти час, а на крају иде редовна настава која се завршава у 19 часова. Професори су такође приморани да ђаке, изложене захтевној пројектној настави, оцењују што боље, јер су и сами свесни сувишности новоуведених предемета и не желе да оштете своје ученике. Ово повећава просечну оцену на крају школске године, што значи само једно – оцене ће бити све више, а знања ће бити све мање, на шта се, као на нереално оцењивање, жалио и сам министар, који је ову наказну реформу допустио”, рекао је Селаковић питајући се која је сврха оваквог мучења деце.

„Ми смо принуђени да поставимо Министарству и министрима неколико питања. Прво је да ли се на овакав начин решава питање технолошких вишкова, па ако је то у питању или можда новац, онда нека министар изађе и јавно каже то. Да ли ти нови изборни предмети имају образовно – васпитну или педагошку улогу, мада према мом мишљењу немају јер се сами по себи дуплирају са неким предметима”, казао је Селаковић.

Председник СОЧ Владимир Аџић изјавио је да је четвртина запослених у просвети поред деце заточеници образовног система.

„Четвртина запослених у просвети ради на одређено време, без гаранције да ће једног дана бити примљени у стални радни однос. Већ након прве године примене готово апсолутне забране новог запошљавања, ми из УСПРС указали смо на сву њену апсурдност у случајевима када запослени оде у пензију, а на листама технолошких вишкова или радника са непуном нормом нема одговарајућег кадра који би могао бити преузет. Да ли је потребно да нам школе и предшколске установе напусте хиљаде квалификованих кадрова, као што је случај у здравству, па да поведемо рачуна о школству? ”, казао је Аџић.

Он је истакао да се Унија просветних радника Србије залаже за увођење праведних платних разреда у цео јавни сектор.

„Секторска повећања, о којима смо сазнали из медија, неповратно нас удаљавају од тога да се уведе ред у хаотично исплаћивање зарада онима који раде за државу. Једини пожељан однос плата у просвети 1:2:3 остаје само недосањани сан. Повећањем минималне зараде од 11.1 посто, однос најниже и највише зараде у просвети пада на 1:1.93. Сада је тешко рећи да ли се он икада може, чак и у матрици платних разреда, исправити на 1:3”, рекао је Аџић.

Глас западне Србије