каже да такви подаци треба све да забрину и поручује да је погубно сести за волан, уколико се претходно конзумирао алкохол.
Пешић је за Тањуг рекао да је прошле године седморо људи погинуло 1. маја, а да је дан касније, 2.маја на Васкрс погинуло још двоје.
“За два дана прошле године страдало је деветоро људи страдало, током првомајских празника, а у саобраћајним незгодама је три пута више оних који су у алкохолисаном стању од годишњег просека”, рекао је Пешић и додаје да је прошле године у контролама полиције огроман број ухваћен у прекршају, и да је много оних који су учествовало незгодама било у алкохолисаном стању.
Полиција ће, подсећа, до 3. маја бити на путевима и све снаге су ангажоване око свих већих излетишта како би се спровеле контроле.
“И то је добро, јер ће свако ко седне за волан, бити контролисан и проверен. Морамо да учимо младе да не седају за волан ако су конзумирали алкохол, и да увек у друштву направе организацију да неко од њих не пије, или да се организују на други начин да се превезу”, рекао је Пешић.
Он је посебно указао да алкохол продужава пут реаговања, да тада координација покрета није добра, добија се лажно самопоуздање, а док трезан возач опажа и периферним видом, видно поље се код возача под дејством алкохола сужава, па он види само испред себе.
Додаје да се са алкохолом појачава жеља за небезбедним понашањем, па су возачи спремни да претичу “преко пуне линије”, да прекораче брзину, да не користе појас…
“Никако се не ’мешају’ волан и алкохол, јер тиме угрожавамо себе и све учеснике у саобраћају”, поручио је Пешић.
Он је, међутим, указао и да је у саобраћајним незгодама, под утицајем алкохола, иако се обично мисли да страдају млади, 80 одсто погинулих који су били под дејством алкохола, старије од 55 година.
“Старији су они који седају за волан, а да су попили. То је та компензација ризика, па кажу ’ја сам искусан, прешао сам толико километара, могу да себи дам за право да попијем и да возим’, а то је лоша порука младима и деци”, рекао је Пешић и додао да су истраживања са младима показала да је највећи број њих вожен у возилу којим су управљали родитељи, деда, ујак.. који је био на некој прослави, на којој је пио.
За претходне ускршње празнике, за четири дана на путевима у Србији је погинуло шесторо људи, а Пешић каже да је четворо људи страдало у путничким аутомобилима, док је живот изгубио један пешак и један бициклиста.
Додаје да је у саобраћајној незгоди у Сомбору у аутомобилу било четворо људи, од којих је троје који су везали појас прошли са лаким повредама, док је момак који није користио појас страдао на лицу места.
“Током празника, страдао је пешак и бициклиста. Забрињава да је пешак страдао на пешачком прелазу у Миријеву, где он има предност, где не може возач да га не очекује и то је неприхватљиво. Бициклиста је погинуо у Пландишту, у дневним условима, а истрага ће утврдити где је проблем, али сигурно да има пропуста и на страни возача, јер је немогуће да не види бицикл у дневним условима”, рекао је Пешић.
Додаје да се сваке године око празника говори о страдалима и повређенима на путевима, јер људи и данас неке ствари раде мислећи да то није страшно и да неће утицати на њихове возачке способности.
Било је, каже, и саобраћајних несрећа у којима у возилу буде по троје, четворо, петоро, па чак и шесторо, од којих двоје, троје или четворо страда у таквим ситуацијама.
Пешић је додао да “ударање по џепу” тренутно доноси резултате, а за трајне промене мора да се мења цео систем, тако да би требало да се уведе систем саобраћајног образовања и васпитања у основне и средње школе, како би се од најранијег периода кренуло са изградњом исправних ставова.
“Да им говоримо колико је важно да се веже појас, да се не пије алкохол, шта може да се догоди када неко седне за волан, а конзумирао је алкохол, колико то деградира његове возачке способности… Тако се стварају генерације деце која су безбедна као пешаци, а затим и младих возача који су безбедни, са исправним ставовима”, рекао је Пешић.
Како каже, и један човек годишње да погине у саобраћају је много, а у Србији их годишње страда око 500.
“Имали смо 90-их година 1.950 погинулих на годишњем нивоу, али је тада било мање аутомобила и кретања. Затим је 2000-их гинуло више од 1.000 годишње, а сада је тај број 500. Смањен је број погинулих за три четвртине, али још нисмо задовољни, јер разлози због којих људи страдају нису оправдани и могу да се реше”, рекао је Пешић.
ГЗС / Танјуг
